Жалолиддин румий тарихий-биографик роман



Download 12,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/222
Sana23.02.2022
Hajmi12,72 Mb.
#147376
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   222
Bog'liq
55.Jaloliddin Rumiy - Radiy Fish

oFa-инштрнинг 
тахт 
талашлик курашларида иштирок этиш Парвона учун ёлгаз юк­
сак пояларга кутарилиш воситаси эмасди, 
бинобарин, 
мурул­
лар фойдасига халкдан хирож ундираркан, у узини хам унут- 
мади, лекин давлат-бойлик ортгаришдан булак максадлари хам 
йук, эмасди.
Парвона восита танлаб утирмас, лекин давлатни узил-кесил 
бузилиб-булиниб кетишдан сацлашга жон-жахди билан инти- 
ларди. Бунинг учун у сузга эга эдими? — деб уз-узидан такрор 
сурарди Жалолиддин, биз эса бугун: «Унинг гоявий асоси бор- 
миди?» — деб сураган булардик.
Парвона ёлгиз шароит ва ходисалар изидан борарди. У бугун- 
ги, нари борса, эртанги фалокатни даф этиш чорасини кдла 
оларди, холос. Холбуки, мамлакат заволга юз тутган эди. Бошх- 
асига Парвонанинг курби етмас, у аввало, илгари хандок булса
- шундок, султон амири булиб холган эди.
Мавлоно овозини кутармай, гуё уз-узига сузлагандек, се- 
кин деди:
— 
Курсат менга уша аъмолга ходир инсонни! Кани уша аза- 
мат, токи биз унга фаолият нелишни курсатиб куяйлик. Хуш, 
Хаерда у? Дониш дониш ила, булут булут ила, рух рух ила
www.ziyouz.com kutubxonasi


Киёсда маълум булур. Сен бизнинг йулимизда эмассен, бас, 
бизда аъмол бор эса нечук уни кура олурсен?
Жалолидцин, куринмас бир куч ногох кугаргандек, урни- 
дан туриб кетди:
-
Аъмол, авом уйлагандек, зохирий бир нарса эмас. Зохири 
богини га пайваст булмаган инсон узини хадеб аъмол сари урур, 
лекин окрбатда етиб келган манзили узгача булур. - У овозини 
балавдлатди: - Сен суз нелигини билмайсен, бас, уни назарга 
*ам илмайсен. Холбуки, суз - аввал асосдир. У аъмол дарахти- 
нинг мевасидир. Мевадирким, янги аъмолни дунёга келтирур... 
Хол о, сен, Муиниддин, бутун жисминг кулок булиб суз куга- 
сен. Мен уни зикр этмасам, ранжийсен, - давом эттирди шоир 
хаёлга ботиб. — Бас, менинг сузим сен учун *оло буюк аъмол- 
дир. Сен, суз - ожиз, дединг. Магар хдк, эсанг, суз ожиалиги 
хусусида сузинг хам ожиз...
Жалолиддиннинг овозида шундок; ишонч ва кдтъият барк 
урардики, Парвона унинг сузлари маъноси кдёккд бораётгани- 
ни уйлаб *ам утирмади, у бошини эгиб, гапнинг давомини 
кутарди. Лекин Мавлоно сукут килди.
Унинг шогирдлари хам хаяжонга тушган, кузёшлари сокол- 
ларидан окиб тушаётганини сезишмасди. Уларнинг фаолияти хдм 
суз эди, лекин уларга хозир суз етишмасди.
Жалолиддин шам, мусаллас, куй ёга, исирик хидига тулган, 
раке тушиб, поддан тойган дарвишларнинг тер иси анкиган 
хонадан тезрок тоза хавога, юлдузли осмон остита чиккиси, 
кдлъа деворига кутарилиб, уша ерда янги кунни кдрши олгиси 
келди.
У эшикка караб юрди, ортидан эргашмокчи булиб к^зралган 
амир мулозимларини ишорат ила тухтатиб, ташкдрига чикди.
Уз хаклигига ишончи комил эди: кечмиш ва х,озирги бутун 
фаолият маъносини узида жамлаб, уни бир чопар янглиг ол­
динда кутаётганларга етказишга факат суз кодир. Лекин у куз 
унгида очилиб бораётган водийга термулган сайин, шуни се- 
зардиким, хдклиги унга кувонч эмас, кдйгу келтирарди.
Ха, суз — амал оючининг мевасидир. Лекин Жалолидцин 
ёлтаз мевага эмас, дарахт танасига жон багашловчи илдизларга 
хам, ям-яшил бутокдарни кутариб турувчи танага хдм, одамлар 
бошига соя солувчи япрокларга хдм эга булишни истайди.
Хамма нарсани билсангу бирор нарсани узгартиришга кур- 
бинг етмаса! Кдлбининг харакати жа^оний \аракатга мувофик 
тушган инсонларга муяссар булгувчи буюк саодат унга муяссар 
булмади. У узини танибдики, хамиша кдедма-кдед юради. У ин­
сон мУъжизаларига чукуррок, сингиб, унинг асрорини англаган
www.ziyouz.com kutubxonasi


сайин, ер юзида шармандали зуравонлик кулоч ёзиб, *аммаёк,- 
ни к;онга ботирди. У умрининг бош сузига якинлашган сари, 

I
кучлирок, сездиким, инсон ру^и ситдиролган хдмма нарсани 
V суз сивдиролмайди. Хикмат мул жойда - кдйгу мул.
УфК ортвдан лоладек кизариб, булутлар чикиб келарди. Улар 
бир-бирига арконлаб богланган туялар карвонига ухшаб, изма- 
из окаркан, унинг дунёни узгартиришга илздак, булиб, суз из- 
лаб этган аъмоли — умрини ташкил этган аъмоли лавх;алари 
бирин-бирин ёдига тушаверди.
Куёш чодра ичидан бокк^н куз каби булут ортидан «ярк,» 
этиб бокдию Кэзанвираннинг ковжирок, ясси тепаликларини 
ёритди. Шунда у бир умр кдлбида накшланиб колган дахшатли 
кун — олти юз эллик туртинчи йил кижрий зулъкада ойининг 
сунгги шанбасини хотирга олди1.
МУЬЖИЗА
Уша йили султон Иззатидцин мугуллар билан яна бир карра 
жанг килди. Лекин яна марлубиятга учради, кУшинларининг 
бир кисми кирилиб, колгани таркалиб кетди.
Муруллар, одатда кочаётганларнинг елкасига миниб, ша*ар- 
га киришарди. Аммо дагуыатга тушган султон лашкарлари узни 
Кунё калъасига эмас, урмонзор тепаликларга уришди. Тушдан 
сунг мугул кушинларининг илгор отликлари кдлъага якднлаш- 
ганда, шах,ар дарвозалари така-так, ёпик эди.
Мугуллар бироз айланишиб, кдндок пайдо булиштан булса, 
шундок тезлик билан тепаликлар ортита утиб, гойиб булишди.
Мугуллар кдлъага боскин кил ишдан олдин пойтахгдан чи- 
киб кетишга умид боглаган цщарликлар оломони дарвозалар 
одцини тирбанд этишганди. Кутирган оломоннинг йулини тусиб, 
сокчилар курол-ярогни ишга солишди. Хотин-халажнинг фарё- 
ди, оёк остида колиб, топталганлар ноласи, туяларнинг буки- 
риги, жон узаётганларнинг улим олди тиловатларига, тиловат 
аралаш хириллашларига кУшилиб кетди.
Сок^шларга ханжар ва узун шамшир билан куролланган *унар- 
манд-ахийлар ёрдамга келишди, улар шахарни мудофаа этишга 
аад килишганди. Лекин улар бир *овуч сарой сокчиларию ша- 
хдр дарвозабонлари билан кУшилишиб, нима х,ам кила оларди? 
Харбий таълим курмаган, тажрибали бир саркардага эга булма­
ган бу фидоийлар мугул киличлари осщца кУйдек кирилиб 
кетишдан жангу жададца ядлок булишни афзал билишарди.
Кечга якин шахдр жомеси майдонида Ун минглаб халойик
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 12,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   222




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish