Жалолиддин румий тарихий-биографик роман



Download 12,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/222
Sana23.02.2022
Hajmi12,72 Mb.
#147376
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   222
Bog'liq
55.Jaloliddin Rumiy - Radiy Fish

Боришарди турк, араб, форсу юнон,
Шунда бир кимса — анису мехрибон —
Хайр, деб бир танга савю айлади,
Йуцки савю, балки гавю айлади.
Форс деди: «Бозор тушайлик шул замон,
Ацчага ангур2 олайлик, дусти окон!»
«Куй бу гапни,

деб уни кесди араб,
Эйнаб олсак ацчага, булгай ажаб!»
Турк деди: «Бехуда бу гаплар бари,
Мевалар ичра узумдир сарвари!*
Шунда юнон %ам арога соади суз:
«Эй, харид этмок№ стафилъ дуруст»
Бас, улар битта кррорга келдилар,
Лек, тушунмай, ба^су вавю цилдилар.
Барчада хокрш узум эрди фанрт,
Барчаси бирдек, узум, дерди фацат.
Лек арога шум жахрлат тушди, бас,
Тиш, ковурт лат еди, топди шикает.
Рофилу тфлат сузидин можаро,
Бизники — бирлик била сулзу салоу,...
Отасининг ривоятлари, Насиба 
кампир 
нинг эртаклари улар­
га илк ру\ий озукд булди.
Тан ва ру* хушхабар ила манзилга ошивдан от ва суворий- 
дек айрилмасдир. Аммо от озюи суворийга овкдт 
булм айди. 
Хар 
бирининг Уз емиши, Уз насибаси бор. Суворий отни Уз измига 
сололмаса, у эгасини манзилга эмас, охурга элтади.
* Ангур, э Ш , стафшь — узум.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Инсон умри — кузи очиб юмгунча утсувчи бир лздза. С>г ум- 
ридан жиндак узун. Сийлаб-сийпапайвермасдан, хрчаб-дастаб 
турилса, олдинда ингизор турганларга инсон ру*и \акдца мужда 
етказиш мумкин, 
йукра, 
гунг ва тупрок&а к,оришиш *еч гапмас.
Ушацда Жалолидцин уз танини назар-писанд этмагани учун, 
бир кун келиб, кдриган чогада хижолат чекишини кдёкдан 
билсин? Хамон ёдида: ойижониси унинг тани лат емасин деб 
Балвдаги уйлари томида кдндок; к?
1чк?трган, уни арзимас булса- 
да, уша илк жасоратдан кдйтармок^ш булган ва уша кдчкдрик, 
туфайли у улишга сал долган эди. У ачиниш ва да^шатдан бир 
сесканиб тутпди. Ойисига ва ойисига ухшаб узидаги рущ й учц- 
унни алангага айлантиролмай, дунёни тарк этаётганларга ачи­
ниб, аёл кдсмати олдида даэрпатга тущди.
«Не демак хотин? Ха, бу — дунё, дегандай гап. Буни айт- 
санг-айтмасанг, у узлигини тарк этмайди. Сенинг сафсатала- 
ринг факдт зиён ерказиши мумкин. Масалан, битта ношш олиб, 
оркднгга яшир-да» «Хеч кдчон *еч кимга бермайман *ам, курсат- 
майман *ам!» деб айтиб кУр. Сен хасислик килганинг сайин 
одамлар нонга гушна булишади. Ялиниб-ёлворишга, таъкдб 
этишга, *ак;орат кдлишга тушадилар. Худци пгундок*, сен хо- 
тинга бошкдлардан яширин, деб буюрганинг сайин, уни истов- 
чилар купаяди, унинг узи хдм одамларга кУриниш беришга 
мушток; булади, зеро, ман этилган нарса инсонни Узига жазб 
этади... Сен тинч-осуда ултирибман, деб уйлайсен, лекин Уз 
атрофингда уз кулинг билан э^гирослар оловини ёвдэнингдан 
бехабарсен. Унинг кдлбига эзгулик уруки сочилган булса, ман 
этсанг-этмасанг, у эзгулик йулидан боради. Бас, овора булмай 
куя к,ол! Магар аксинча булса, барибир у Уз айтганидан к,ол- 
майди, сенинг таъкдбларинг унинг хо^ишларини кучайтирада, 
холос. Сен кеча-кундуз ба*с кдииб, уни тузатмок^ш буласен. Уз 
кулинг ила унинг балчигини аритмок^и буласен. Хол буки, бу 
синов сенга бежиз берилмаган, унинг кумащца уз балчиганти 
аритгин, деб берилган. Унинг дашномларини кдбул 
kjoi
, кунглига 
йул топ, мезфи-окдбатинг ила уни ораста айла. Илло, эркак­
ларга хос рашк балосидин фориг булгайсен. Дейилмишким: «Эр­
каклар аёллардан юк,ори тургай» (Куръон 1 сура, 34-оят). Жо- 
хдилар чиндан хдм аёллардан юк;ори туради, негаким, улар да- 
Fan ва багритошдирлар, уларда ра*м-шафкдт, мезф-му*аббат, 
хдммат-хайрюкщмк оз булади. Уларнинг табиатида *айвоният 
хрким, зеро, мухаббат ва мурувват — инсонийдир, ж а\л ва 
*ирс — ^йвоний. Буйла эркаклардин ак^п ва юрак сояртби булмиш 
аёллар куп карра устун».
Жалолидцин Румий уз умрининг охирвда шогирдлари саволи- 
га шундок; жавоб берган эди, хрлбуки, у даврда хотинларни
www.ziyouz.com kutubxonasi


асиралардек асоратда тутишар, уларнинг сузи на худо, на крзи 
олдида инобатга утар, улар юз очиб, одамлар олдига чикдшол- 
мас, киборларнинг хдрамларида унлаб хотинлар, юзлаб чурилар 
булгани дрдца, камбагаллар кдлинга пуллари етмай, умр буйи 
буйдок, Утишарди. Хуллас, ёлгиз И слом оламида эмас, христиан- 
лашган Магриб мамлакатларвда хдм хотин одам саналмасди..
«Асрор котиблари» унинг сузларини «Фщи-ма физди» яъни 
«Бунда неки бор эса — уша мавжуд» деб аталган ваъзлар кито- 
бига дарж этишган эди.
У Ларендеда онасига очилган кдбр бошида хдм ва хдтгоки, 
ундан анча кейин - Кунёда кдлбининг гав^ари булмиш Гав^ар- 
хотунни яширган тупрок, тепасида хдм бу сузларни билмасда. 
Лекин ушалар унинг азиз гойиблари - уларни у умр буйи урут- 
дек ер юзига сочди — кейин фикр булиб, кукариб чтдпцци, 
куп йиллардан сунг шогирдлари куллари кдлтираб, шиддаткор 
рувдан юраклари пукиллаб, бу сузларни Самаркднднинг оппок; 
крюзига туширишди.
ЧАКДМЧИЛИК
Ларендедаги султон ноиби амир Мусо Мумина-хотуннинг 
дафн маросимига фаол кдтнашди. Султонул Уламони бир неча 
муддат уз зоолига кУйиб, бир куни бир неча якрн мазфамлари 
билан унинг з^узурида *озир 
буцци. 
Агар хдзратим изн берсалар, 
марз(уманинг кдбри устида согона тикласак, албатта Ислом олами 
Султонул Уламосининг завжаи му^гарамаларига муносиб *аша- 
матли мак,бара эмас, балки амир хазинасининг курби етгудек 
дахма, деган таклифни Уртага солди.
Жалолидцин дархрл, отам таклифни рад этса керак, деб уйлади, 
чунки опаси умр буйи хукмдорларнинг эхрон-мархдматини хдром 
^исобларди. Лекин у янглищци: отаси розилик берди. Афпадан, Уиш 
ва хоганининг улими Султонул Уламони анча юмшатган эди.
Уз к^ли осгидаги шахдрда шундок; машхур уламо ва воиз- 
нинг яшаётганидан фахрланиб юрувчи амир Мусо бу кори хай- 
рни бекорга кдлмади: энди, деб уйларди у, Султонул Уламо 
шундок; азиз кдбрларни ташлаб, *еч кдёкда жилмайди. Лекин 
иш бошкдча булиб чикди.
Хар бир саройнинг, хдггоки, энг кичик саройнинг хдм ички 
з^ёт маъносини игво ва чакимчилик ташкил этади. Жангчи ва сод- 
дадил турк амир Мусо игво ва чакрмчигакка токдг цилолмаса-да, 
унинг саройи булардан холи эмасди. Султон ноиби ёлгиз жангчи 
эмас, балки хукмдор, яьни сиёсатчи хдм эди, бинобарин, хдр куни, 
«тнг» демай захдр-зак?<ум ютишга зфм *озир эди. Йук.са, заздо- 
заккум нари турсин, бошхд бало-батгарларни хэм югишга *озир
www.ziyouz.com kutubxonasi


булган узга бир эпчил унинг Урнини илиб кетиши *еч гап эмасди.
Амир хазинасининг сал кам ярми харжланиб, Мумина-хо­
тун кдбри устида тикланган сорона — у *озир хдм уша кдбр 
устида турибди — пойтахтга аъло *азрат номига юбориладиган 
чакдкдома учун яхши дастак булди. У узга чакдано мал ард ек, 
хийла саводсизлик билан тузилган эса-да, роят такродорлик 
билан битилган эди.
«Балх шатфидан Рум Tynponira бу юртни уз шарофати нури 
ила мунаввар айламак учун Султонул Уламо Бахоуддин Валад 
хдзратлари ташриф буюрмишлар. Аммо Султонул Давронимиз 
бундан бехабардирлар, илло, ул *азратнинг кули ва ноиби 
булмиш амир Мусо Султонул Уламони Ларендеда куч ила сак- 
лаб, унга деб 

Download 12,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   222




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish