Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


Ч акка пастки жаг бўгим ини текш ириш усуллари



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Ч акка пастки жаг бўгим ини текш ириш усуллари.
Бўгим касалликларини аниқлаш учун тулук анамнез ёғиш, 
уларни таҳлил килиб объектив текш ирувлар ўтказилади. Авало 
тиш чайнов тизим ига баҳо берилади тиш лар, тиш протезлари, бе- 
морни ёмон одатлари (ва бош қалар). К ейнчалик бўғим бош часини 
холати, унинг ҳаракати шакли ва бўгим элем ёнтларини қаракатда 
иш тироқи, харакатланиш траекторияси, синхронлиги, текислиги ( 
ва бош ка белгилар).
M axcyc текш ирув усуллари:
Рентгенограф ия, м астикациограф ия, аудиометрия, компью тер 
том ограф ияси, M PT текш ирувлар.
Бўгим касалликлари инфекцион бўлиш эҳтим оли бўлган бе- 
морларда қон анализлари ўтказилади.
Ч акка пастки ж аг артрити.(ЧПЖ А)
ЧПЖ А бу бўгим элем ёнтларини специф ик ва носпецифик ин­
фекция ёки ж ароҳат таъсирида яллигланиш и.
Кечиши бўйича яллигланиш ўткир ва сурункали бўлиш и мум ­
кин.
241


Этиология ва ривожланиш .
Носпецифик инфекцион яллигланиш одатда бугим атрофида­
ги тўкималардаги йирингли яллигланиш ж араёнларидан (йирингли 
отит, йирингли паротит, пастки жаг остеомиелити) лимфа ва кон 
томирлар оркали ёки бевосита бугим капсуласини атрофдаги йи­
рингли жараёндан ўтиш и натижасида ривож ланиш и мумкин.
Клиник кечиши. Йирингли инфекция чакирган артрит одат­
да сероз яллигланиш ш аклида кечади ва касаллик 
белгилари 
яккол бўлмайди. Бўгимда қаракат пайтида огрик кучаяди. Бугим 
соҳасида шиш хосил бўлиб босганда огрийди. Умумий аҳвол деяр- 
ли ўзгармайди.
Кейнчалик яллигланиш кучайиб йирингли босқичга ўтади. 
Беморни ахволи ёмонлаш ади тана харорати 38°С кўтарилади, бу- 
шашади, уйку бузилади, иштаҳа еколади. Бўгим атрофидаги 
тўкималардаги шиш кўпаяди, устидаги тери кизаради, кулоқ олди 
соҳасида огрикли газак хосил бўлади, Пастки жаг ҳаракати кам ая­
ди. О грик бутун чакка ва кулок атрофига таркалади.Таш ки эшитув 
йўлига бармок кўйиб бўгим бош часини харакатини шиш ҳисобига 
аниклаб бўлмайди.
Регионар лимфа тугунлар катталашади. Одатда йирингли арт- 
^ир томонда бўлади.
Специфик артрит одатда бош ка аъзолардаги яллигланиш жа- 
рас шаридан гематоген йўл билан хусусий инфекцияни бўгимга 
туш ганида ривожланади. Бўгим сую клигига туш иб инфекция шу 
ерда кўпаяди ва яллиглаш чакиради. Инфекция хилига караб ту­
беркулез, гонореяли, сифилитик (захимли) актиномикотик, бруцел­
лез ва бош ка хил артритлар бўлиши мумкин.
Носпецифик сурункали артритларга ревматик ва ревматоид 
артрит киради. М алумки ревматизм бу бириктирувчи тўкимани 
инфекцион-аллергик касаллиги аммо биринчи галда юракни шика- 
стланиш и билан кечади.
Ревматоид артрит - бу бириктирувчи тўкима тизимини, 
кўпрок бўгимлардаги эрозив деструктив касаллигидир. Бугўнги 
кунда ревматоид артритни ривожланиш ини иммунопатологик, ау- 
тоиммун ўзгариш лар натижасида сифатида курилади. Асосий зар- 
бани бўгимни таш кил этган гўқималар (синовиал парда, синовиал 
сую клик ва бўгим тогаи (диск) олади.
Бош ка аргритлардан ревматоид артрит бир вактда кўп 
бўгимларни шикастланиши билан кечади.
242


А сосий белгиси синовиал катламда кечаетган сурункали про- 
лифератив ўзгариш лар натижасида бўғим катталаш иш и.С иновиал 
сую клил ва экссудат сурилмайди ва бириктирувчи тўқима билан 
алмаш ади. П атологик жараён олдин майда бўғимларда бош ланиб 
кийинчалик катта бўғимларга ўтади.
Чакка пастки жаг бўгимларини ш икаетланиш иш и бош ида се- 
зилар сезилмас огрик бўлади, ж аг ҳаракати огирлаш ади, айникса 
овкат чайнаетганда, гапираетганда. Бўгим соҳасини кўрикдан 
ўтказганда сезиларли ўзгариш лар топилмайди. Бўгим бош часини 
иайиаслаганда 
огриқ, 
ҳаракат 
доираси 
чегараланганлиги 
аниқланади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish