Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Аденофлегмона. Айрим пайтларда, лимфа тугуни капсуласи 
ёриб йиринг упи ўраб турган клетчаткага ўтади. Л имф а тугун ва 
уни ўраб турган клетчатканинг таркалган йирингли яллигланиш и- 
аденофлегмона вужудга келади.
Беморлар ўз-ўзидап пайдо бўлувчи, айрим пайтлари эса за­
рарланган жойдаги кучли огрикка ва умумий аҳволининг ёмонлаш- 
ганлигига шикоят қиладилар. Касаллик тарихидан нўхотдек, аста- 
секин катталаш адиган “нўхат” серозли, йирингли ёки сурункали 
лимфаденитга хос белгилар бўлганлиги аниқланади. Аденофлег- 
монада яллигланиш ж араёнининг кескин кучайиши кузатилади, 
умумий ақвол ёмонлаш ади, тана хдрорати 38-38,5°Сгача ва ундан 
баланд кўтарилади, эт увиш ади, титраш ва захдрланиш нинг бошка 
белгилари пайдо бўлади. Баъзи беморларда эса аденофлегмона се­
кин ривожланади, тана ҳарорати 37,5-38°С дан кўтарилмайди. 
А денофлегмонада қонда ўзгариш лар кузатилади: лейкоцитлар 
миқдори 12-15 IO /л гача етади, нейтрофил лейкоцитлар 
ҳам 
ошади, ЭЧТ (эритроцит чукиш тезлиги) соатига 35-40 мм гача 
кўтарилади.
Аденофлегмонани актиномикоз ва сил касалликлари 
билан 
қпёсии ташҳислаш мумкин. Силда ва актиномикозда касаллик се­
кин 
ривожланади, 
умумий 
ва 
маҳаллий 
белгилари 
яққол 
кўриимайди. Йирингли жараён ни кесганда: актиномикозда увоқли 
қонсисIёнцпяга эга ажралма кузагилса, силда эса у огизсимон 
( гворогсимоп) парчаланиш ш а ўхшаш бўлади.
ISO


Сурункали лим ф аденит. Сурункали лимф аденит одатда 
лимф а тугунидаги ўткир лим ф аденитнинг натижасидир. Сурункали 
лимф аденитнинг ўткир яллигланиш даври яккол намоён бўлмаган 
тури хдм учраб туради. Кўп муаллиф лар бу холатни микрофлора- 
нинг хусусиятлари, унинг кучсиз вирулёнтлиги билан боглайдилар. 
Клиник 
ж ихатдан 
сурункали 
гиперпластик 
ва 
сурункали 
ўткирлаш ган (йирингли)лим ф аденит фаркланади. Касаллик секин- 
лик билан, айрим пайтларда, 1-2 ой ва ундан кўпрок вакт мобайни- 
да ривож ланади. Дастлаб, оғриқли дум алок “нўхатдек” шиш пайдо 
бўлади, аста-секин катталаш ади ва каттиклаш ади. П айпаслаганда, 
дум алок ёки овал шаклли, аник чегарали, атрофидаги тўкималар 
билан бирикмаган, ҳаракатчан лимф а тугуни аникланади. Беморлар 
“тугунча” борлигига, айрим пайтларда эса холсизлик, лохасликка 
ш икоят 
килиш ади. 
Сурункали 
гиперпластик 
лимф аденитда 
беморнинг 
умумий 
ахволи 
коникарли 
бўлади. 
А йрим 
беморлардагина тана хароратининг кечкурунлари 37-37,5°С гача 
кўтарилиш и ва бемор ум умий ахволининг ёмонлаш ганини кайд 
этади.
Айрим холларда, лимф а тугунидаги сурункали яллигланиш
натижасида грануляцион тўким а ўсиб, лимф оид тўкиманинг 
ўрнини тўлик эгаллайди ва тугуннинг таш карисига терига ўсиб 
киради ва уни ю пкалаш тиради. Ю пкалаш ган ж ойда тери теш илади 
ва грануляция бўртиб турган окма йўли хосил бўлади. Сурункали 
гиперпластик 
лимф аденит 
ўткирлаш иш и 
мумкин 
ва 
ўткир 
йирингли лимф аденитнинг клиникаси намоён бўлади.
Касаллик 
узок 
кечган 
пайтларида, 
лейкоцитларнинг 
камайиш и 
(4-5 109/л, лим ф оцит 
ва м оноцитларнинг салгина 
кўпайиш и, ЭЧТ соатига 25-30 мм гача ош иш и кузатилади.
Сурункали гиперпластик лимф аденитни юз ва бўйиннинг 
тугм а кистаси, оқмалари ва бир катор ўсмалар билан солиш тириш
лозим.Ю з ва бўйининг кисталари биринчи ва иккинчи жабра 
ёриклари ва ёйлари, калконсимон-тил йўли сохаларида жойлаш ади. 
Улар 
секин, 
бир 
неча 
йиллар 
давом ида 
катталаш ади. 
П айпаслаганда хосила огриксиз ва эластик консистёнциялидир. 
Таш хис кўйиш да пункция ва цитологик текш ириш катта ахамият 
касб этади.
Сурункали лимф аденит билан, сурункали грануляцияланувчи 
периодонтитнинг киёсий таш хиси анча мураккабдир. И ккала 
касалликда хам юз терисида окма йўл хосил бўлиш и мумкин.
181


Л имф аденитда у ярим парчаланган лимф а тугунларига олиб борса, 
периодонтитда эса периапикал ўчок жойлашган суякка олиб 
боради. С олиш тирма таш ҳис учун тиш лар рентгенографияси ва 
морфологик текш ириш лар ёрдам беради.
Г иперпластик 
лимф аденит, 
бир 
қатор 
ўсмалар, 
гемобластозлар метастатик зарарланиш лар солиш тирма ташҳиси, 
пунктатни 
цитологик 
текш ириш , 
биопсия 
материалларини 
патоморфологик текш ириш га асослангандир.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish