Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


-расм. Кучат у тк ази ш машинаси



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

119-расм. Кучат у тк ази ш машинаси:
а — ум ум и й 
куриниш и; б - су в ц уйиш
к ур илм асш ш царакатга к сл ти р увч и  
ю витма- 
1 — гилдирак; 2 — узатм алар к ути си ; 3 ва 6 — уриндицлар; 4 — экиш  
аппарати; 
5
— яшик: 
7 — каток; 8 — си р п п ан м а сош ник; 9 — куииш цурилм аси;
10 — м аркер; и  — шланг; 12 — С теллаж лар; 
13 —  бак; 14 — эж ектор; 1о —  с о п - 
бон* 
16 — туртиш ролиги; 17 — диск; 18 — икки елкали ричаг; 
19 
тортци,
20 — к ор п ус
олтидан туадизтагача экиш секцияси булади. ^ а р бир с е к ц и я
рама, дискли экиш аппарати 
4, сирпанма сошник 8, зичловчи 
конуссимон бир жуфт каток 7, кучат са^ланадиган иккита я ш и к
5, экувчилар учун уринди^лар 
3 ва 6, сув 
1
^уйиш ^ури л м аси
9 
дан иборат. Сув цуйиш щ ф и лм аси з^ар порция сувни с а ^ л а б ту- 
радиган корпус 
20, сув к;уйиш жумрагини очиш диски 17 ва 
туртиш ролиги 
16, икки елкали ричаг 18 ^амда торт^и 19 д ан
иборат. Д иск 
17 экиш аппарати 4 билан умумий бир в а л д а ай- 
ланади; роликлар сони аппаратнинг кучат ^ис^ичлари сонига 
тенг булиб, уларнинг хар бири ричаг ва торт^и ор^али ж у м р а к -
ни очади. 5^аракат узатиш механизми занжирли узатм а, в а л л а р
ва беш хил тезлик узатувчи у з а т м а л а р цутиси 
2 дан иборат.
Тракторнинг икки ёнидаги с т е л л а ж л а р
12 да ку ч атл ар с а ^ -
ланади. Иккита бак 
13 тракторнинг ишлатилган газларн и ^чи ^а- 
риш трубасига урнатилган эж екто р
14 ёрдамида сувга т у л а т и - 
лади. Сув шланг 
11 ор^али корпуслар 20 га боради.
)^ар цайси экиш секциясига икки экувчи хизмат к у р с а т а д и -
Кетинги уринди!^ 
6 даги экувчи унг томондаги, олд у р и н д и ^ - 
даги киши эса чап томондаги ^ ис^и чларга кучат у затад и . 1^ис-


цичлар навбат билан уз-узидан очилиб ёпилади, эгат устига 
келгач яна очилиб, кучатни ташлайди. Айни вар^тда корпус 
20 
д аги ж ум рак очилиб, илдиз остига сув цуйилади.
К,атордаги кучатлар ораси (10 . . . 140 см) валлардаги юл- 
дузчаларни алмаштириб, ^ис^ичлар сонини (4 . . . 12) ва узат- 
м ал а р ^утисининг узатиш сонини узгартириб ростланади Сош- 
никларнинг эгат очиш чуцурлиги (8 . . . 23 см), уларни паст-ба­
л а н д силжитиб ростланади. Роликлар ^ис^ичларга 
нисбатан
IV . . . ¿0 илгарилатиб урнатилади. Тупро^ни зичлаш даражаси 
рил адиЗРНИ 
р' бирига Я1^инлаштириб (40 . . . 130 мм) узгарти-
Кучат экиш аппаратининг иш цикли учта боскичдан: к^чат- 
ни ^ис^ичга цулда урнатиш , кучатни ^ис^ичда эгатга келтириш 
ва уни эгатга туширишдан иборат.
Машина тезлиги г\, ^атордаги кучатлар ораси 
а га ва кискичга 
кучат солиш частотаси V га богли^:
г»м = ^а. 
(17.8)
Кучат ^ис^ичларга цулда узатилганидан ут^азиш частотаси
V сеялкачининг им кониятларига борлиц. Сеялкачи бир минутда 
у ртач а 35 . . . 40 дона кучатни к;исцичга узата олади. Шунинг 
учуй машина тезлиги:
v м ~  (0,58 . . . 0,67)а&, 
(17.9)
бунда 
к 
^ар ^айси экиш аппаратига хизмат курсатувчи иш- 
чилар сони.
Кучатлар ораси 
а = 70 см булганда г»м = 0,4 . . . 0,5 м/с яъни 
тракторнинг биринчи узатмадаги тезлигидан хам анча паст. Шунинг 
учун кучат утказиш машиналари билан ишлайдиган тракторлар одат- 
д а тезликни секинлаштиргич (кушимча редуктор) билан жщозлана-
Иккинчи боскич — кучатни эгат устига келтириш. 
Кискичдаги 
г,1п!ГШНГ 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish