Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

О
— айланма п ан ж а; е — 
на1за:иУон 
1
.ан,ка; ж  — ир уж и н а: и \о н тиш лар; з  — штангали иш органи; и — пи н али
диек-юлдузчалар; к  — панжа-агда;иич; л — ози кла нти риш пи-юки; м  — эгилган ц и л и н д ­
рик сиртлн о<учник: н — н.ски ь;анотлн о гуч нис ; 
о  — бир цалотли осучник; п — а р и к
о 
1
гич; 
1
— штанга; 
2 —
гошшнник; 
3
— грядиль; 
4
— нинали диск; 5 — уто:< цилувч и 
бир толонлама бти^ кир.\узчи и а н ж а ; 
6

воронка
1
^айси грядиль турт звеноли пар алл ел о грам м механизмдан ибо- 
рат. Грядиль штангасига ишнинг турига цараб ротацион 
иш 

органлари, бир томонлама ёти^ 
1
^ир^увчи пичо^лар, эгат уртасини 
чу^ур юмшатувчи уцёнсимон п а н ж а л а р урнатилади. Б а ъ з а н , 
.ротацион юлдузчалар урнида сферик дисклар ишлатилади.


Культиваторларга ^уйидаги асосий агротехника талаблари 
Куйилади. Тупро^К3 сидирга ишлов берганда шудгор бети текис 
булиши, марза ва э г а т л а р булмаслиги керак. Культиваторлар 
98 . . 99% утларни йу^отиши ва тупро^нинг пастки нам цатла- 
мини юзага ч и^а р м а сд а н ^амда чангитмасдан юмшатиши (ува- 
лаш и) лозим. И ш л а ш чуцурлиги топшири^да курсатилгандан 
купи билан ± 1 см ф а р к ^илиши мумкин.
2- §. К У Л Ь Т И В А Т О Р Л А Р Н И Н Г ИШ О Р Г А Н Л А Р И
Баж ариладиган иш турига цараб культиваторларга цуйида- 
ги иш органлари у рнати л ад и (59-раем): 
уто^боп 
п анж алар 
(а, 
б, в), юмшатувчи п ан ж ал ар (г, д, е, ж), махсус иш орган­
л ари (з, 
и, к, л, м, н).
Б и р т о м о н л а м а
ё т и ц ц и р ц У в ч и 
п а н ж а — пи-
ч о ц л а р
(а) бегона утларни илдизидан цирциш, гузаларга 
кундаланг йуналишда ишлов бериб, ни^олларни яганалаш, туп- 
ро^ни 6 . . . 8 см ч у^ур юмшатиш учун ишлатилади. Панж-е го- 
ризонтал тиг ва ве р ти ка л жагдан иборат. П а н ж а тиги бегона 
^т илдизини кир^ади ва тупроцни увалаб юмшатади, вертикал 
ж а г эса ни^олларни тупроц остида цолишдан сацлайди. Шунинг 
учун бу пан ж ал ар н и гу за ни^олларига яцинроц, яъни 5^имоя 
зонасини кам цолдириб жойлаштириш мумкин. Панжалар ^ар 
цайси ^аторнинг икки томонига урнатилганидан улар чапа^ай 
ва ^нацай цилиб яс а л а д и .
Панжанинг вер тикал тиги тупроцни текис цирциб, илдиз- 
л а р га яцин жойда кесакларнинг пайдо булишига йул цуймайди. 
Вертикал жагнинг пастки цирраси кия (23° 12') булганидан унн 
тупро^дан чи^ариб юборишга интилувчи кучлар таъсир этади, 
шунинг учун )^ам п а н ж а тупровда ортицча бота олмайди. Бун- 
д ан таш^ари, панж а бир томонли булганидан ён кучлар мувоза- 
натланмайди ва стойка ёки грядиль суст булса, у ён томонга 
^ийшайиб кетади. П а н ж а л а р н и н г тиги юцори томондан 8 . . . 10° 
бурчак ясаб чархланади . Тиг цалинлиги 0,5 мм. Панжанинг ^ам- 
раш кенглиги 
Ь = 85 . . . 250 мм (пахтачилик культиваторларида 
165 ва 182 мм), п а н ж а ^анотларининг 
очилиш бурчаги 2у = 60° 
(
7
=
30
°), ^анотнинг горизонтга ^иялик бурчаги 
(увалаш бур­
чаги) р = 10 . . . 15°.
Ё т и ц к и р ц у в ч и
у ц ё й с и м о н п а н ж а
(б) бегона 
Ут илдизларини кир ^ад и , тупроцни 8 см гача чуцур юмшатади, 
тупро^ни жойидан бир оз силжитади. Панжанинг ^амраш кенг­
лиги 145 . . . 260 мм. ^анотларнинг очилиш бурчаги 2^=60° ёки 
70°, тупроцни у ва л а ш бурчаги р = 1 6 . . . 18°. Тиглар юцори то­
мондан 8 . . . 12° га ч а уткирлаб чархланади. 
Тиг 
цалинлиги 
0,3 мм.
У н и в е р с а л ^ ц ё й с и м о н п а н ж а
(в) шудгорни си- 
дирга юмшатишда, ж у м л а д а н чизель-культиваторларга урнатиб 
ишлатилади. К ам р аш кенглиги 250, 330, 380 мм. Универсал пан­
ж анинг увалаш бурчаги р = 30°, яъни ётиц цнр^увчи панжалар-


никидан деярли икки бар авар катта булганидан тупро^ни яхши 
майдалаб юмшатади, лекин бегона ут илдизини унчалик цир^а 
олмайди. К,анотларнинг очилиш бурчаги 2у = 65° ва 60°. П а н ж а
пастдан 13 . . . 17° уткир чархланади.
Ю м ш а т у в ч и
т и ш л а р
(г) ^амраш кенглиги 20 мм 
■булиб, берч ва зич ерларни 15 см гача чу^ур ю м ш атиш да ишла- 
тилади.
А й л а н м а п а н ж а л а р
(
д ) калинлиги 7 . . . 10 мм, эни 
.6 = 35 . . . 55 мм ли 65Г пулат полосасидан тайёрланиб, улар- 
нинг икки учи чархланади, Бир учи ейилганда пан ж а бош^а 
учи билан айлантириб куйилади. Панж а б а ъ за н , 
тор юмшатув­
чи панжа деб >^ам агалади. Ишлаш чу^урлиги 22 . . . 25 см. Эг- 
рилик радиуси у^ёйсимон п ан ж ал ар цуйругинииг эгрилик радиу- 
сига тенг булиши лозим. Щунда бир стойкага турли панж алар- 
ии урнатиш мумкин. Пичо^ ^исмининг очилиш 
бурчаги 
2у = 
= 60 . . . 70°. Узунлиги / / = 260 мм. Панжанинг тумшуги билан 
эгат туби орасида ^осил буладиган тупроц^а ботиш бурчаги 
« = 38 . . . 41°.
Н а й з а с и м о н п а н ж а л а р
(е) сидирга ишлов беради- 
ган культиваторларда урнатилиб, енгил тупро^ли ерларда куп- 
йиллик илдизпояли бегона утларни тараб йу^отиш да ишлати- 
л ади. Панжанинг бир учи чархланган, 2у = 48°.
П р у ж и н а с и м о н т и ш л а р
(ж) чопи^ культиваторла- 
рида экинларнинг >^имоя зоналарини юмшатиш учун ишлати- 
лади.
Ш т а н г а л и и ш о р г а н и
(.з) тупровда сидиргасига иш­
л ов бериш, бегона утларни йу^отиш, шудгорда тупро^ни юм­
шатиш, шамол эрозияси таъсиридаги тупро^ни экин экиш олди- 
д ан культивация цилишда ишлатилади. Иш органи квадрат ке- 
симли (22 . . . 25 мм) штанга 
1 дан иборат булиб, грядиллар 3 
га подшипниклар 
2 да урнатилган. Штанга ер га 
иищаланиб 
айланади, ^ар 1 м йулда уртача бир м арта ай лан ади . Унинг 
узунлиги 2,8 . . . 3,75 м.
Н и н а л и д и с к-ю л д у з ч а л а р (и) культиваторларда ва 
айланувчи мотигаларда урнатилиб, тупро^ ^ ат^ало ги н и уша- 
тиб, юмшатиш учун ишлатилади. Чопи^ культиваторларига ур ­
натилиб, гуза ни^оллари атрофидаги бегона у тл а р н и йу^отишда 
ишлатилади. Х,аракат ва^тида дискнинг н и н ал ари гуза ни^ол- 
ларининг ^имоя зоналарида тупроада 5 см гача ботиб айланади 
ва унинг устки ^атламини 1 . . . 2 см силжитади. Ш унда тупроц 
^ат^алоги синади, бегона утлар илдизи узилиб, сулийди. Диск- 
ларнпнг диаметри уч хил: 350, 450, 540 мм. Д и с к л а р
4 ^атор 
ораларида бир томонлама ёги^ ^ир^увчи п а н ж а л а р
5 билан 
бирга ишлатилади.
П а н ж a-a 
f
д а р г и ч л а р (/с) харакат в а ^ т и д а тупро^нинг 
устки катламини сидириб олиб, экин цатори устига ташлайди. 
Шунда бегона утлар кумилиб, кейинчалик сулийди. Х^имоя зо- 
наси 25 . . . 27 см.
О з и ц л а н т и р и ш п и 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish