Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

, (
10
.
2
)
6 6
-расм. Фреза иш 
органидаги нукта- 
нинг адракат траекторияси 
( а) в а пи- 
чокни узатиш циймамни ^аниклаш 
(б)
Бу тенгламалар системасининг курсатишича, циклоиданинг 
шакли ф а^ а т Я нинг цийматига богли^. Я < 1 д а ^ись^а ци клои да 
(сиртмо^ булмайди), Я>1 да эса чузинчо^ циклоида (трохоида) 
ясалади.
Tynpoi^ фрезаларида Я = 2 . . . 6 
1
^абул ^илинган ва пичо^лар 
четки ну^таларининг абсолют ^ ар ак ати траекторияси трохоида 
булади.
3 -§. ПИ ЧОКНИ НГ А С О С И Й Т ЕХ Н О Л О ГИ К П А Р А М Е Т Р Л А Р И
Пичо^нинг асосий технологик параметрлари: пичо^ни узатиш 
х г, 
тупро^ ^ириндисининг максимал ь^алинлиги йтах> эгат тубида хосил 
буладиган марзалар баландлиги /гг ва кинематик режим курсаткичи 
/. дан иборат.
Пичоцни у за ти ш . Бир дискда кетма-кет жойлашган 
(ёндош) 
иккита ничо!<; билан тупро^ни к>ир^иш жараёнини куриб чи^амиз.
/ ва 
— пичокларнинг тетлари тегишлича А г ва А., нуцталарда/ 
жойлашган дейлик. Фреза ишлаганда 2-пичо^ айланма ^аракат ци- 
либ, 1-пичо^нинг вазиятини эгаллагунга цадар барабан т у Fpnra 
тезлик билан харакат ^илиб, 
x z = v Mt масофани утади, А 2 нук,та 
траекторияси хам 
А г нинг траекториясига нисбатан 
масофагаол-


динга сурилади. Бу ерда 
— пичо^ тотининг ёндош пичсклар ора- 
сидаги марказий бурчакка буралш
1
ваюи.
Лискнинг бир вертикал текислигида жойлашган пичо^лари сони 
^ о у л с а , ёндош пичоклар уртасидаги марказий бурчак 
2т. z  га тенг 
булади. Бу холда вакт:
t —  2 т :, (г с о ) ,
пичо^ни сурищ масофаси эса
= 2?г
0
м/(г<о) = 2
-R  (>.г). 
(10.3)
Бу формуладан фрезанинг айланиш частотасини анщлаш мум- 
кин. Хайдалган бедапоялар учун 
x z = 3 . . . 6 см, тоза шудгор 
учун эса 
= Ю . . . 15 см олинади. Фреза диаметри 
D =  (2,5 . . .. 
3 , 5
)а, пичоклар сони z — 4; 6; 8 олинади.
Расмдан шуни куриш мумкинки, ёндош циклоидаларнинг сирт- 
моцлари эгат тубидан 
h T баландликда кесишади. Бу эса ишлов бе- 
рилган эгат тубида нотекисликлар (марзалар) нинг пайдо булишига 
сабаб булади. 
Бу марзалар баландлиги пичокни узатиш кийматига 
богли^. х г цанча кичик булса, марза баландлиги дам шунча кичик 
булади. Демак, X ва 
катталашганда fir кичиклашади. 
Марза ба­
ландлиги //г ^ 0,2а булиши лозим.
Т уп р оц цириндисининг э н г катта цалинлиги. Тупро^ ки- 
риндисининг назарий кесими юзаси 66-раем, 
б да штрихланган юзага 
тенг. Бу юза иккита ёндош гщчокларшшг траектор!яларидаги 
А 0В  
ва 
А 0В кесмалар билан чегараланган; В ну^таси марза чуцкисида 
жойлашган.
Киринди калинлиги 8шах радиус 
R йуналишида аникланади. Расм- 
д а f = 90° деб олсак,
rjn i a x — ^ C O S , f .
Расмда 
у = а = R( \ — sin®0) ёки sinT0 = (1 — a-R = m 
деб белгиласак, sin-f0 = 1 — 
m ва cos®0 — | 2m — m l булади. Буни 
ю^оридаги ифодага куйсак
8max =
x z V 2т — т \  
(10.4)
Б у формулага кура, 
х г киймати узгармас булганда т кичиклашеа 
(фреза радиуси 
R катталашеа ёки ишлаш чукурлиги а камайса), 
тупрок, ^ириндисиниг ^алинлиги хам камаяди ва уни увалаш дара- 
жаси ошади. Тупро^нииг нормал уваланиши учун амалий хисоблар- 
да 
т = 0,7 . . . 0,8 олинади. ^озирги фрезаларда т = 0,5 . . . 0,6.
К и н е м а ти к режим к у р с а т к и ч и /> ни танлаш . 
Эгат тубида 
хосил буладиган марза абсциссаси (66-расм, 
б)
* г ! = Х + Х / 2> 
(10.5)
бу ерда 
х х — бигинчи пичоцнинг А г ну^таси эгат тубига етгандаги, 
яъни 
a>t =
тс, 2 бурчакка буралгандаги абсциссаси.


Марза чуедиси 
В нинг координаталари:
Xr =
v j i  + Rcoswtii У г = Лг = /?(1 — S i n d ,
бу ерда 
0
) ^ = фх деб белгилаймиз. Шунда 
t1 =  ?х ш ва
* r =
+ Rcosh; К =  Ж 1 - sin?b>-
Масала шартига кура:
* i =
(2ш) =
tz
R (2Х).
Шунинг учун

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish