Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


Цилиндрик 45 . . . 5 0 _ 2 5 . . 3 0 4 0 . . . 4 5 2 . . . 3 2 . . . 7 М аданий



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

Цилиндрик
45 . . . 5 0
_
2 5
. . 3 0
4 0 . . . 4 5
2 . . . 3
2 . . . 7
М аданий
2 5
. . 3 0
1 1 5
6 0 . .7 0 3 0 . .5 0
4 2
3 8 . . .
42 40 . . . 48
35 . . . 40
2
. . . 4
7 . . . 15
Яримвинтсимон
2 0
. . 3 0
1 1 0
5 0
_
3 8
3 3 . . .
ЗЬ
40 . . . 5 0
Винтсимон
38 . . . 40


2 0
. . 2 5

Тезкор цилиндр- 32 . . . 38
3 . . 
.
7
5
. . . 1 1
9 3 . . . 2 7
117
75
с имон
35
2 9 . . . 33 28 . . . 40
йуналтирувчи парабола (2 9 -раем, 1 Ф орзац га ^.) ардаргич- 
нинг вертикал проекциясидан чап томонда, ардарилган тупро^ 
палахсаси контурининг ёнида чизилади.
Ихтиёрий олинган М ну^тадан М М Х перпендикулярни ту- 
ширамиз ва эгат тубига у бурчак остида М
1
турри чизи^ утка- 
замиз. Параболанинг пастки учи лемехга турри чизи^ булиб 
^ушилади. Шунинг учун ЛИ буйлаб турри чизи^ли участка 5
нинг узунлиги олиб ^уйилиб, Р ну^тани белгилаймиз. Сунг Н ва 
Ь координаталар буйича параболанинг ю^ори ну^таси Ф
1
бел- 
гиланади ва у орцали вертикалга нисбатан А у  бурчак (4.20 фор- 
мулага ^аранг) остида параболага уринма утказилади. Урин- 
манинг юцори 
1
^исми 
Бу уринм а Мь уринма би-
лан 
¿7
ну^тада ю бурчак (4.19 формула) ^осил ^илиб кесишади. 
^осил булган 
ва 
кесмалар бир хил сонли тенг булак- 
ларга булинади. Бир хил рацамли ну^талар 1— 1, 22, 3— 3 . . .
8—8
турри чизиклар билан туташтирилади. Бу турри чизи^-


лар параболага уринма булади. Т
7
ва Р нуцталар лекало ёрда- 
мида парабола чизиб бирлаштирилади.
Лемехнинг унг киррасини цуриш учун Я
/7
парабола буйлаб 
лемех эни ш =  120 . . . 125 мм олиб 
1
\уйилади ну^та белгила- 
нади). Лемех энинипг М М ^га проекцняеи М г = к
1
ни ардаргич- 
нинг вертикал проекцияеига кучирамиз. Топилгап г'Ы\ 
ч и з и р и
лемех ва ардаргичнинг туташиш чизиш булади. N
1
ва А\ ну
1
^- 
талар бирлаштирилиб, ардаргич контури топилади.
Вертикал проекцияда 0 бурчакнинг у
3
гаРиш кону ни 
чизилади. 
Бунинг учун ардаргичнинг вертикал проекциясида яеовчилар проек- 
иияеи бир хил интервалли / ' — Г  . . . п' — п' горизонтал чизиклар 
билан ифодаланзди. Лемех еиртида чизиклар ораеи якин олинади. 
Шу йусинда г .  ва х .  кийматлари топилади. 
Чизмадан г п = 0 \ ' \  
г
.2
 = 02'-, 
2.3
= г г = О г' ни улчаб, (4.4) ифодадан 0 нинг 0„ дан 
0
Ш
1
Пгача оралик кийматлари *исобланади. х п = г'3'\ х г  = г ' 4' . . .
х . = г 'п — х,пах киймэтларни улчаб, уларни (4.6 ва 4.8) ифодалар- 
га куйиб, у I ваутах ни хисоблаб топамиз, су игра (4.7 ва 4.9) ифо- 
далардан фойдаланиб, 
0
нинг 
0
ГП,П дан 
0
тах гача оралик 
кийматла- 
рини топамиз ва уларнинг узгариш конунини масштабда чизамиз.

бурчакнинг ^ийматларини ЭХМда ^исоблаш ва узгариш 
цонунини чизиш да автоматик лойи^алаш программаеининг блок- 
схемасидан фойдаланиш ишни аича осонлаштиради ва тезлаш- 
тиради (50 ва 51-бетларга царанг)
¡'— Г, 2'2' .. . п'— п' яеовчилар перпендикуляр М М Х ва 
парабола М Ф  оралигида давом эттирилиб, tl
— к  ••• 
t n чизиклар .\осил хилинади.
Ардаргичнинг 
г о р и з о н т а л п р о е к ц и я с и н и ц у р и ш .
Лемех 
т и р и

нимг горизонтал проекцияеи эгат деворига нисбатан 
0
о бурчак 
остида ж ойлаш ган 
турри чизик билан ифодаланади. Бу
чизик бошланрич ясовчи О О булади. Лемех 
т и р и н и н г
верти­
кал проекцияеи А \И  ни А
2
Б
1
г а
проекцияласак, лемех 
т и р и н и н г
горизонтал текисликдаги ^аци^ий узунлигини оламиз.
Маданий ардаргичларда йуналтирувчи парабола текислиги 
Т7— Р лемех тумшуридан 2/3Ь масофада ( Ь — лемех узунлиги), 
яримвинтсимон ардаргичларда эса лемехнинг унг ^иррасида 
жойлаш тирилади. Шунда маданий ардаргич тупроцни яхши 
майдалайди, яримвинтсимон ардаргич эса купроц айлантириб 
ардаради. Шунинг учун 2/31. масофада Л
2
О
1
га перпендикуляр 
Р — р  
ч и з и р и н и
утказамиз. Бу чизиц йуналтирувчи парабола 
жойлашган текисликнинг горизонтал изи булади.
Перпендикуляр М М Х ва йуналтирувчи паргбола орасидаги
, / 3<3
.......... t nt n масофаларни Р — Р чизигига М
2
нуктадан цуй-
иб чизамиз, 
М ^ х. Л М 2, Ж 2^3, . . ., А М П ни *осил киламиз.  
t
2
, .
¿п нукталар оркали ^ар цайсисининг узунлиги 
100
ёки 
200 мм ли t
1
K v
¿.^2
ва *оказо чизиклар чизамиз. Бу тугри чизик­
лар 
узаро тенг ва эгат деворига параллел утказилади. Чгзикларнинг 
/Ср К
2
ва х,оказо нукталаридан (раемни 
к°Райтирмаслик 
учун фак^т



та ясовчини куриш усули курсащлган) К[пъ К ’
2
п
2
ва з^оказо пер- 
пендикулярларни утказамиз. Бу перпендикулярнинг узунлиги ку{'и- 
дагича здаоблаб топилади:
К[п
1
= ^ А ^ §
0
ш1г1+1;
К2П2 — ¿
2
^
2
^§®пнп+
2

К' п — t К ЧеЭ
п п
п п ь ггах
К[пг . . ., Кпп п лар киймати топилгач, уларни К[, К ъ .
К'п 
нукталардан циркуль ёрдамида олиб куимади. Шунда топилган п х, 
п ъ .
пп нукталар 
¿2, . . 
¿п нукталар билан бирлаштирила- 
ди. Х°сил булган п ^ ъ п^-ъ • • •, п ^ п чизикларни унгга эгат дево- 
ригача ва чапга юкоригача давом эттиркб, ясовчиларнинг горизонтал 
проекцияларини курамиз. Бу ясовчилар ардаргичнинг унг кирраси 
контурини чизишда з<,ам зарур булади.
Агдаргичнинг унг киррасини планда куриш учуй вертикал про- ' 
екциядаги ясовчиларнинг унг кирра билан 
кесишган нукталари —
3', 4', . . 
п' ни чизма геометрия цонунлари асосэда тегишли ясов­
чиларнинг горизонтал проекциялари 3 — 3, 4 — 4, . . ., п — п га ту- 
ширамиз. Туташиш 
ч и з и р и
А\ г ' нинг горизонтал проекцияси ясовчи­
ларнинг горизонтал проекцияси каби курилади. 
нуктанинг гори­
зонтал проекииясини топамиз. Топилган нуктани А
2
билан бир- 
лаштирнб, лемехнинг унг киррасини горизонтал текисликда к;урамиз. 
Бу текисликда туташиш 
ч и з и р и
лемех тигига параллел чизилади.
Корпуснинг дала томондаги (чап) 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish