Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

(9max — ®inln) (^п-ах f” 
1 0 0
)jcJ 
x '
4 а * И
10°)
“ 9“ » + т ' Л Т й о ' (4 ' 9>
бу ерда
М ,' — (® m ax 
0 m in ) (- ^ m a x
ioo).^Lx-


Яримвинтсимон агдаргич учун 
0
бурчакнинг 
0
л дан 
0
1п гачУуз- 
гарищи (
2
о-расм, б) куйэдаги парабола тенгламасидан даобл/нади:
У = г * Х 2 Р1).
0тш дан 9тах гача узгариш куйэдаги парабола тенгламаси/ан аник- 
ланади: 
у
у = х * ,'(2 р ). 
/
(4Л0)
0
бурчак бу формулалар билан ифодаланган парабола буйича уз- 
гарганда у аввалига секин катталашади, агдаргичнинг юкори кисми- 
да эса жуда тез усади, бу эса тупроц палахсасининг купрок айла- 
ниб агдарилишига сабаб булади.
0
бурчакнинг кийматлари аналитик усулда куйадагича *исобла- 
нади.
0
нинг 
6
0дан 
0
т1п гача узгариш графигида ордината масштаби:
т . 
6° 
_(00—9ш1п)2.5, 
, „ 
.........

У п 1 и -------- Ц -------=
(4-11)

нинг 
0
т!п дан 
0
та!С гача узгарил графигида ордината масш- 
таои:
т  = £ т а х — 9 т щ = (
8
тах — 6 ,П|п)2/7 
= ^
У т а х
* т а х

нинг турли ординаталардаги киймати куйидагича *иеобланадн:
01 
= 0 О - т 1У1 = 0 О - т хг \ ( 2 р 1)- 
бщт+. = 0т1п + т у
1
=
0
т!п + т х \ (2р).
(4.11) ва (4.12) формулалардан:
>1
= т 1 (2р,); 
к = т ( 2 р ) .
Б у холда
Б у формулзлардэн:
0 / = 0О — К * г, 
(4.13)
0т!п+1 = 0т т + к х
21
. 
(4.14)
*1
= (0О - 0т1п),;2?; 
(4.15)
^ = (0щах 
0щ1п) -^тах- 
(4.16)

нинг кийматлзрини хисоблашда Я
1
ва к шшг (4.15) ва 
(4
16) 
дан топилган кийматлари мос *олда (4.13) ва (4.14) формулаларига 
Куиилади 


1
Яримвинтсимон лемех-агдаргичли сирг ясовчиси учун 
0
бурчаги- 
нинг узгариш графиги куйидагича курилади (26-расм). В С = у  =
— тах — 0т |п ва О С = х — /
7
тах — г
1
кесмалари 
ихтиёрий ва бир
шш —
~
х-мпах 
^ 1
п л х ю е р и и ац  и и р
хил сонли ^исмларга ажратилади, 
О дан С гача ва С дан В  гача 
булган булинмалар р а ^ а м л а р билан белгилаб чицилади. Сунг


О ну^тадан В С  даги 
булинма- 
л а р га нурлар утказилади, ОС д а ­
ги булинмалардан у уцига парал- 
лел тугри чизи^лар утказилиб, 
мос ра^амли нурлар билан ке- 
сиштирилади. Олинган ну^талар 
ор^али лекало ёрдамида равон 
эгри чизи^ у тказилаДи - График- 
нинг чап 
1
^исми >*ам шундай усул- 
да 
цурилади. 
Графикларни цу- 
;ришда ^улайлик учун 
1
с м =
1
° 
деб олинади.
5 - §. А Г Д А Р ГИ Ч Н И Н Г ВЕРТИКАЛ П Р О Е К Ц И Я С И Н И ЦУРИШ
Агдаргичнинг вертикал проекцияси э гат профилига мослан- 
ган булиб, турт томондан корпус ^ и р р а л а р и деб аталувчи кон­
тур чизи^лар билан чекланган (27- р а е м ).
А \ й  пастки 
1
^ирра-— лемех тигининг ^ а р а к а т
йуналишига 
перпендикуляр текисликка проекцияси булиб, эгат тубида ж о й - 
лаш ади.
ОК — ^айдалмаган д ала томондаги (^а р а к а т йуналишига 
Караганда чап) ^ирра. ЫЕ — эгат томондаги (унг) ^ирра. Е К  —
юцори ь^ирра, яъни чап ва унг ^и р р алар учини бирлаштирувчи 
контур чизиги. N A l— лемехнинг унг ^ирраси. Б т  — лемехнинг 
чап ^ирраси.
Агдаргичнинг вертикал проекциясини ^уриш учун аввал э г а т
профили, тупро^ палахсасининг а гд ар и л ган ва а г д ари л м аг ан
^олатлари ясалади. Бунинг учун £> н у^тадан чапга эгат тубини

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish