Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


-расм. Т у п р о :\ г а л а х са си н и агдариб ^айдаш ж араёни



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

13-расм. Т у п р о :\ г а л а х са си н и агдариб ^айдаш ж араёни: ,
а са б — чимкнрцарсиз ер хайдаш ; в — чичкирка'р еа корпус б и ланцайдапг
кундаланг профилини ^Уришда палахса уваланмасдан агдари- 
л а д и деб фараз ^илинади.
Эгат профилини ^уриш учун палахса улчамлари — плуг кор- 
пусиминг цамраш кенглиги Ь ва ^айдаш чуцурлиги а берилади. 
Плуг корпуси кир^адиган палахсанинг агдарилиш 
схемасини 
^ а р а к а т томоннга кундаланг-вертикал текисликдаги проекция- 
сидан куриб чи^амиз (1 3 -р а с м ). Вертикал текисликда пичо^, 
горизонтал текисликда эса лемех кир^адиган А В С Д  палахса 
(13-расм, а) агдаргичнинг сиртига кутарилишда аввал Д  кир- 
ра атрофида вертикал Д А ХВ ХСХ
^олатга келгунга ^адар бура- 
лади. 
Кейин 
п алахса С) ^ирра 
атрофида 
буралиб, сунгги 
С
1
Д
2
А
2
В
2
з^олатни эгаллайди, яъни унинг С , б
2
^ирраси бундан 
а вв ал ёт^изилган пал ахса устига ётгунга ь^адар буралади. Досил 
булган В А С
1
Д
2
А
2
сини^ 
ч и з и ^
эгат назарий профилининг кон- 
турини курсатади. Схемадан:
А С Х = Д С Л = а  
4
- Ь.
ДСх = а булгани учун С {С
3
 = Ь. Хакицатан хам вертикал п а­
л а х са С I цирра атрофида 90° га бурилганда унинг В
1
1
^ирраси 
С
3
ну^та устига тушади. Д ем ак, палахсаларнинг С ь С
3
ва з а ­
к а зе ^ирралари бир-биридан палахса эни Ь га тенг орали^да 
э гат тубида ётади, Шунга асосан, агдарилган палахсанинг А
2
Д
2 
^ирраси давомининг эгат туби билан кесишган ну^таси С
0
ке- 
йинги утишда ^ир^иладиган палахса кирраси булади. Бунда 
С
0
С] = Ь ва А С
0
 — а булади.
^Палахсалар туташган ну^талари В 2, В
3
ва ^оказоларнинг 
^ айдал м аган дала сат^ида ётиншни исботлаймиз. Бунинг учун 
В
2
ёки В
3
нуцтадан э гат тубига перпендикуляр туширамиз. Туг- 
ри бурчакли учбурчаклар Д$С\С% ва В
3
С
3
Е нинг гипотенузалари


С {Сг — СъВ ъ = Ь ва бурчаклари б тенг, демак учбурчаклар ^ а м
тенг. Тенг учбурчакларда тенг б у рчакл ар ^аршисида тенг то- 
монлар ётади. Демак, В 3Е = Д 3С3 = а, яъни палахсаларнинг ту- 
ташиш ну^талари В 0 В 2, б з л а р э гат тубидан ^айдаш ч у^ур- 
лигига тенг орали^да жойлашган.
Келтирилган геометрик нисбатлардан маълум булдики, э г а т - 
нинг назарий профилини ь^уриш учун А ну^тадан а радиус б и ­
лан эгат тубида С
0
нуь;та белгиланади, сунг С
0
дан b р а д и у с
билан ёй чизиб, д а ла сат^ида В 0 ни, эгат тубида эса С 1 ни а н и ^ - 
лаймиз. В 0 ва С0 ни туташтирсак, агдарилган палахсанинг го- 
ризонтга нишаблик бурчаги б ни ^осил ь^иламиз, С i ну^та п а - 
лахса ^иррасининг эгат тубидаги ^олатини з^ам курсатади. Б у
•С[ циррадан С0В 0 га перпендикуляр утказиб, п а л а х с а н и н г С \ Д 2 
циррасини оламиз. Палахсанинг 
б ош ^а 
^ирралари 
^ ам шу 
йусинда цурилади.
Кесим Д
3
Л
3
В
3
С
3
нинг маркази 
диагоналларнинг кесиш иш
ну^таси О д а жойлашади деб ^ а р ай м и з. Бу холда п ал ахсан и н г 
TypFyn ^олатда булиши учун О ну^тадан туширилган оги р л и к
кучи Р нинг таъсир чизиги С
3
ну^тадан унг томонда ж о й л а ш и - 
ши лозим. Диагонал <4
3
С
3
ёки С \А 2 ( 1 3 - раем, б) эгат ту б и га
перпендикуляр булганда палахеа ноустувор ^олатга к е л а д и , 
чунки диагонал оз булса ^ам чапга 
OFca, 
палахеа эгатга ^ а й т а
агдарилиши ва плугнинг ишини бузиши мумкин.
Палахсанинг чекка тургунлик ^олати учун b/a = k нинг ций- 
матини ани^лаймиз. Тугри 
бурчакли учбурчаклар С\А2В 2 ва 
С {Д ъСъ нинг ухшашлиги шартидан:
С\С3 С:Л, — С ,А , С ,В 2
■ёки
=
= / V + a lb \

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish