Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

18-расм. П луг 
корпуслари 
Уртасидаги б\1*ам а 
масофани 
аниклаш схемаси:
* * " корпус ва гаддиракларпв ж ойлаш тириш ; бI масофани а н и ц л аи ^
ган лемехларнинг тумшуцлари (Л х, А и А ,  нукталар) тенг таъсир 
этувчи куч Н йуналиши билан грядиллар (1 — 1, 2 — 2, 3 — 3, 4 —
— 4 чизиклар) нинг кесишиш нуктэларида жойлашади.’ Лемехнинг 
тупрокка ицщаланиш кучи ва нормал куч нинг тенг таъсир этув* 
чиси и  лемех тигига тик текисликдан иищаланиш бурчаги <р га ор­
ган. Д ем ак, иш органларини рамада жойлаштириш учун чизмада 
бир-биридан лемехларнинг камраш кенглигига тенг Ь оралиада г - -

(бунда х  — корпуслар сони) параллел чизиклар утказилади. 2 — 2 чи- 
зикда ихтиёрий А 1 нукта оркали 0О бурчак ясаб лемех тиги А ^  
утказилиб, 1 — 1 
ч и з и р и
билан кесиштирилади. Лемехга А хе перпен- 
дикулярни туширамиз. Бу кучининг йуналиши булади. Эгат гил- 
дирагининг маркази Об шу нормалда ётади. Нормалга св бурчак ясаб 
Н нинг йуналишини чизамиз ва 3 — 3, 4 — 4 чизиклар'билан кесиш- 
тирамиз. Ш унда ^осил булган А 2, А 3 нукталар кейинги лемехлар 
тумшугининг урнини билдиради. Лемехлар орасидаги буйлама масо- 
фа Ь ни топиш учун тупроц 
палахсасининг синиш назариясидан 
фойдаланамиз.
18-расм, б  даги схемадан:
— ¿о 
— 
1
ц
гг


бу ерда 
1
Х = /з/бш 
0
о; 
/ 3
— лемех билан киркилган туп рок пэлахсаси 
синиш чизиги ОС нинг згат тубига (дала бетига) проекцияси. Схе­
ма дан
/ 3
= а ^ ( 9 0 ° — ф),
бунда тупрокнинг синиш бурчаги <]) (2.18) формулага 
асосан топн- 
лади:
ф =
90
° _ ^ ± ^ ±
1 ,. 1 
2
бу долда
к  = (а ^
п + У " ? ) 5ш90.
Кийматларни урнига куйиб, куйидаги формулани ёзамиз:
= 1
0
+ [ ( д ^ ^
..?.+ ? ) ,5Ш80] — Ьс
1
ё%. 
(3.3)
Дала тахтасининг узунлиги оддий плугларда 
/ 0
= 625 мм. Пах- 
тачилик зонасида <р = 30°, ички ишкаланиш бурчагининг минимал 
киймаги ?' = 42°, лемехнинг эгат тубига киялик бурчаги цилиндр- 
симон агдаргичлар учун ■; = 30°. Ер х;айдаш чукурлиги а =  30 см. 
Б у параметрлар учун (3.3) формуладан корпуслар ораси I = 790 мм 
булиб, амалдаги рацамга мос келади.
Дала ва эгат гилдиракларининг горизонтал уклари орасидаги ма- 
софа I = 300 . . . 350 мм. Эгат гилдррагининг тугинидан биринчи 
кориуснинг тумшугигача булган оралик V = 50 . . . 
100
мм.
4 -Б О Б . ЛЕМЕХЛИ ПЛУГЛАР 
ИШ 
ОРГАНЛАРИНИ 
ЛОЙИХ.АЛАШ
1-§. ПЛУГ П И Ч О Ц Л А Р И
Плуг пичо^лари тупрокнинг устки ^атламини буйлама-вер- 
тикал текисликда 
1
^ирциб, э г а т деворидан а ж р а т а д и , эгат туби- 
нинг тоза булишини таъ м и н лаб , ернинг бир хил чуцурликда 
з^айдалишига шароит яратади.
Умумий ишларга м у л ж ал л ан ган бог п луглари д а узи урна- 
шувчи дисксимон пичо^лар ;урнатилади. Дисксимон пичо^нинг 
(1 9 -раем) иш бажарувчи цисми ясси пулат диск 1 д а н иборат. 
Диск гупчаги 2 иккита роликли 
подшипникда ай л ан ад и , Уц 
вилка 3 га втулка ва га й ка л ар ёрдамида м а ^ к а м л а н г а н . Пичо^ 
вилкаси диск билан бирга тирсакли стойка 5 га бириктирилган. 
Иш вацтида плугнинг ^ а р а к а т йуналиши бир оз у з г а р г а н д а ва 
бирор тусивда дуч келганда пичо^нинг ^нг ва ч ап томонларга 
10 
15° гача бурала олиши учун вилка ве р т и к а л уцда бура- 
лади. Буралиш бурчагя т о ж л и гайка 4 нинг чи ц и ц лари ёрдам и­
да чекланади. Стойка 5 р а м а грядилига б щ ж к т и р и л а д и . Стойка


тирсаги пичо^нинг асосии кор- 
пусга нисбатан вазиятини, яъни 
¿2
улчамни ростлашга 
имкон 
беради 
(17-расмга 
1
^аранг). 
Диск диаметри ^уйидагича ^и- 
собланади:

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish