Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


рит  б ^ л г и ч г а беради.  У



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

^рит 
б ^ л г и ч г а
беради. 
У
рит
 
булгич иккита нишаб новдан иборат. 
У р и т
к у з о в - 
д ан бу новлар орцали дискларга туш ади. Сочиш цурилмасининг 
катта тезликда айланадиган ди скл ар и 8 уритларни м а р к а з д а н
1
^очирма куч таъсирида 6 . . . 14 м масофага сочади. С о ч и ш
дискларининг иш сиртига радиус буйлаб новсимон к у р а к ч а л а р
бириктирилган. Унг диск М НШ -46У шестерняли гидромотор 
6

2


108-расм. И кки д и ск л и марказдан 
к.очирма^ уп-.т сочгич:
/ — кузов; 
2 —'таянч-ю ри тиш гилдираги; 3 — занж и р-планкали' трансг ортбр; 4 — пнев-
м атик ролик; 
5^—  д озалов ч и за сл о н к а ! 6 — гидромотор; 
7 — ш ак ал тускич; 5 — диск;
9 — рам а; 10 — таянч
д а н айлантирилади. Ч а п диск тасмали узатма ёрдамида унг 
диск валидан айлантирилади. Уритларни текис сочиладиган ки- 
л иш учун урит булгич кузов буйлаб силжитилади, унинг иккита 
нови эса уз ^ци атрофида буралади. Уритлар новлардан диск- 
ларнинг марказига я^инровда узатилса, улар сочилиш полоса- 
ларининг четига купро^ тушади, марказдан узо^ровда узатилса, 
сочилиш полосаларининг урта кисмига купроц тушади. Чангси- 
мон урит сепишда ва ш амол булаётганда шамол тускич 7 ур- 
натилади. Машина ишламаётганда таянч /О г а таянади.
3- §. ТАРЕЛКАЛИ УГИТЛАШ АППАРАТЛАРИНИ ХИСОБЛАШ
У
рит
сепиш тарелкасининг иш жараёни кетма-кет бажари- 
л а д и га н турт бос^ичдан иборат: яшикдаги уритни тарелканинг 
таищ и ^исмига чи^ариш; уритларни экиш тир^ишидан туши- 
риш жойига (туширгичлар 
олдига) 
келтириш; 
тарелкадаги 
уритларни мажбурий тушириш; тарелкадан тушган уритларни 
д а л а г а текис та^симлаш .
Яшикдаги угитни тарелканинг ташки кисмига олиб чикиш жа­
раёни сочилувчан материалларнинг тешик ёки тиркишлардан эркин 
тушиши конунига асосланган. Угитлар яшик 
1 тубидаги (109-расм) 
ярим дойра тешикдан тарелка 
2 га ъок тезликда тушади. Тарелка­
нинг ^ажмидан ту лик фойдаланиш, яъни тарелканинг ту лиши учун 
унинг уртача тезлиги г>у эркин тушиш тезлигидан деярли икки х;ис- 
с а кичик булиши керак:
Ю1 = Г1со; 
= /?со; 
v s = 0>(г1 + /?)/2 
Т^/2, 
(16.1>


<бу ерда /? ва 
Г\— тарелканинг 
айланиш увидан угит чи^адиган 
тир^ишнинг таш^и ва ички чети- 
хача булган масофа, см; 
VI ва 
V
2
— чи^иш тир^иши буйлаб жой- 
лашган 
урит 
заррачаларининг 
чизи^ли тезликлари; о — т а р е л ­
канинг айланиш бурчак тезлиги, 
рад/с.

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish