юцори концентрацияли
минерал уеитлар дейилади.
Минерал угитлар саноатда химия за вод л а р и да кукун ёки
донадор ^олда ишлаб чи^арилади. Доналар д и ам етр и 1 . . . 5 мм
¡булади.
Минерал
уритларнинг
физик-механик
х о ссал ар и
асосан
уларнинг намлигига борли^. Угитлар гигроскопиклик хусусия-
тига эга булганидан атроф му^итдан куп м и^дорда узига нам
тортади. Угитлар намлиги ош ганда уларнинг зи ч лаш и б ^олув-
чанлиги, цовушо^лиги, сочилувчанлиги, экилувчанлиги ва бош-
ца хоссалари узгариб, уларни турли аппаратлар ё р д ам и д а экиш
ж ар аён и ёмонлашади.
Угит сочилувчан булганда унинг айрим за р р а ч а л а р и , дона-
лари бир-бири билан ф а ^ а т иш^аланиш кучи воситасида бог-
л а н ган булади.
Угитларнинг экилувчанлиги уларнинг экиш апп ар атл ар и д аги
тир^ишлардан, воронкалардан бетухтов утиши б и л ан характер-
ланади. Кукун ^олидаги угитларнинг экилувчанлик хусусияти
паст булади. Донадор у ги тл ар ж уда сочилувчан ва экилувчан
булиб, аппаратларнинг чи^иш тешиклари, ти р ^ и ш л а р и олдида
тупланиб ёки зичлашиб цолмайди.
Уритларнинг зичлашиб цолувчанлик хусусияти
чи^иш те
ш иклари ва тир^ишлари о л д и да гумбаз булиб тупланиб, экнл-
май ^олиши билан тавсифланади.
Угитларнинг ёпишщо^лик хусусияти деб, уларнинг бир-би-
рига ёпишиб, ^атти^ кесак ^олига келишига а й ти л ад и . Угитлар
бепарво ва эътиборсиз са^л а н га н д а цотиб цолади. У ларни экиш
олдидан махсус м аш иналарда майдалаб, 3 . . . 5 мм кузли гал-
вирлардан ;утказиш зарур.
Минерал угитларнинг цовушо^лиги деганда уларн и н г сеялка
ва уритлагичларнинг иш орган лари таъсирида хамирсимон ^о-
л а т га утиши тушинилади. Б а ъ з и угитлар хамирсимон ^олатга
келмаса ^ам, иш органлари таъсирида йирик б у л а к ч а л а р ^осил
^илади. Бу булакчалар аппаратларнинг ти р^ и ш л ари д ан ута ол-
май экиш жараёнини бузади.
Угитлашнинг уч хил усули бор: асосий, яъни ш удгорлаш ёки
экиш олдидан уритлаш; экиш билан бир в а ^ т д а угитлаш ва
усимликларни озицлантириш, яъни
уларнинг
усиш
ва^тида
уритлаш.
А с о с и й у г и т л а ш шудгорлашдан олдин д а л а л а р г а угит-
ларни ёппасига сочиш ёки шудгорни кукламда чизеллаш , куль
тивация ^илиш билан бирга угит солишдан иборат. Угитларни
ёппасига сепиш учун та рел кали сеялкалар, бир ва икки дискли
сочгичлар ва барабанли гунг сочгичлар иш латилади.
Шури ювилган ва яхоб берилган д а л а л а р д а м инерал угит-
лар экин экиш олдидйн ерга ишлов бериш билан бир в а ^ т д а
солинади. Бунинг учун чизель-культиваторларга угитлаш аппа-
ра тл а р и урнатилади. Шунда минерал уритлар 12— 18 см чу^ур-
л икка энсиз (эни 2—3 см) ёки кенг (эни 12— 18 см) лента ш ак-
лида, л е н та л ар орасини 30— 40 см килиб солинади. Узбекистон-
д а м инерал уритлар йиллик нормасининг деярли 80 фоизи лента
усулида берилади.
Э к и ш б и л а н б и р
в а ^ т д а у р и т л а ш д а
уритлар
урурларга аралаштириб ёки улардан четроц^а солинади. Д ои
с е я л к а л а р и д а аппаратлар б и л ан экилган урур ва уритлар уму-
мий воронкага тушиб а р а л а ш а д и ва сошник очган эгатчага ку-
милади. Чигит экишда минерал уритлар экин ^аторидан 5 ....
7 см о р а л и ^ д а 12 . . . 14 см чу^урликда солинади. Бунинг учун
экиш агрегати ^аторлаб угит солувчи аппаратлар билан жи^оз-
ланади. Ш унда мураккаб уритлар 20 . . . 30 кг/га нормада бе
рилади.
У с и м л и к л а р н и
у с и ш
д а в р и д а
о з и ^ л а н т и -
р и ш учун ^атор ораларини
ишлайдиган
культиваторларга
уритлаш аппаратлари урнатилади. Бундай машиналар
культи-
ватор-ози^лантиргичлар деб аталади. Эрта ози^лантиришда
минерал уритлар руза цаторларидан 15 . . . 18 см, шоналаш д а в
рида 20 . . . 22 см нарида 15 см чуцурликда солинади. Гуллаш
д а в р и д а уритлар цаторлар орасининг уртасига эгат
тубидан
10 . . . 15 см чуцур берилади.
Агротехника талаблари. К^отиб долган минерал уритлар да-
л а га сепиш олдидан йириклиги 5 мм цилиб махсус машинада
м а й д а л ан а д и . Шунда 1 мм д а н майда заррачалар ми^дори 6°/»
дан ош маслиги лозим.
Турли уритлар аралаш м асини тайёрлашда уларнинг узаро
нисбати топшири^да курсатилганидан ± 5 % . намлиги эса 25%
гача ф а р ^ килишига рухсат этилади. Угитлар яхши аралашти-
рилиб, бир жинсли цилиниши ва бундан ± 1 0 фоиздан орти^.
ф ар ц килмаслиги керак.
М и н ерал угитларни солиш да белгиланган доза купи билан
± 5 % ф а р ^
1
^илиши мумкин. Машиналарнинг
1
^амраш кенглиги
буйича нотекис сепилиши оддий уритлар учун ± 1 5 фоиздан,
кучли кондентрацияли м ур ак к аб угитлар учун эса 10% дан ош
маслиги керак.
2-§. »ГИТЛАШ МАШИНАЛАРИНИНГ УМУМИЙ ТУЗИЛИШИ
У ги тл аш машиналарининг тури жуда куп. Шунга царамай
улар яго на бир принципиал схема буйича тузилган булиб, учта:
асосий ^исмдан иборат: урит са^ланадиган
сирим
(кузов, бун
кер, я ш и к ) ; дозаловчи
цурилма
(тарелка, занжир-планкали
т р а н с п о р т ё р ) ; сочувчи ^у ри л м а (вертикал ук;да катта тезликда
айланувчи дисклар, ^ал^асимон ит^иткичлар, шнеклар ва бош-
ц а л а р ) . Ш улардан тарелкали урит сеялкалари ва кузовли икки
дискли угит сочгичлар кенг цулланилади.
РТТ-4 тарелкали урит
•сочгичи
(1 0 7 -раем)
0,9
■ёки 1,4 класс тракторла-
рига тиркаб ишлатилади.
У р и т
с о ч г и ч
р а м а с и
6
ик-
кита кетинги ва иккита
узи урнашувчи олд
рилди-
ракларга таянади. Барча
механизмлар
^аракатни
кетинги
рилдираклардан
олади. Chfhmh 700 дм3
ли яшик
3 ичида айланув-
чи тузиткичлар, унингта-
гида’ эса 11 та тарелка
урнатилган. Хар бир урит-
Do'stlaringiz bilan baham: |