Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


 - р а с м . И к к и ёк ли п она т у п -



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

5 - р а с м . И к к и ёк ли п она т у п - 
Р о к д а даракатланган да та ъ с и р  
этув ч и кучлар
-Схемага кура:
Р  = /?sina' + S ’CQSfPx sin срх.
-cos 

-f 
ф ) .
(2.14)
N
c o s y
Уч ёцли ция п о н а га т а ъ с и р этувчи
A B C  кия понани (
6
-расм) X 
у к и буйлаб силжитувчи Р у куч­
ни анщлаймиз. Пона ^аракат- 
ланганда унинг иш сирти даст- 
лаб остки сирти B O B  вазияти- 
да булган тупрок палахсасини 
киркиб, B n D  ^олатгакутаради.
Демак, OD  = riD ва ^ O B D  
= 0 = n B D . Дастлаб О нук- 
тада ётган тупрок заррачаси- 
нинг нисбий ^аракат траекто­
р и я м В п , 
абсолют >;аракат 
траекторияси эса On булади.
Бош ка барча 
заррачаларнинг 
^аракат траекториялари шу туг- 
б.расм 
Уч 
ри чизикларга параллел була-
ку ч л ар н и
аницлаш .
ё « л и
к и я
п о н а г а т а ъ с и р
э т у в ч и к у ч :а р


ди. Понага тупроцнинг босим кучи ва ишкаланиш кучи / /V т а ъ -
сир этади. Ишкаланиш кучи Л В С  понанинг иш сиртида В п  чизипг 
буйлаб йуналган. 
Нормал куч билан X
уки орасидаги бурчак 
п О В  
= 8. 
Нормал куч 
N
понанинг иш сиртига перпендикуляр *олат- 
дан (90° — 
8
) бурчакка орган. Ру, / М  ва кучларни X уцига про- 
екциялаб, куйидаги тенгламани ёзамиз:
Ру
= М соэЗ + / Л гс о 5 ( 9 0 ° — 8 ).
Ру
кучни аниклашда ишкаланиш бурчагини з^исобга олсак, у 
>1
олда (2.13) формулага асосан куйидагини ёзишимиз мумкин:
Ру
=
Лг;со5фз1п(90° 
— 8 + ср). 
(2.1
5)>
Икки ва уч ёкли поналарни тупрокда силжатгш учун сарфлана- 
диган кучларни таккослаб курамиз. 
Уч ёкли пона В С  киррасига 
перпендикуляр 
0
£) чизиги йуналишида силжитилганда унга икки 
ёкли пона деб караш мумкин. 
Бу пона X у 
К 
ига 
6
бурчак ясаб< 
жойлашган ва эгат туби билан 
^ с О О п  — 
бурчак з^осил 
килади. 
Икки ёкли понани силжитувчи кучни топиш учун (2.13) формулага 
асосан сиртнинг горизонталга киялик бурчагини ишкаланиш бурчаги- 
га катталаштирамиз:
Р — N1
с о з с р в т ^ + ср). 
( 2 . 1 6
у
О п й  ва О п В  учбурчакларидан:
О п = 0 ^ ( 9 0 ° — 
8
) = ODtgr,
0 в > 0 0 \  
(90° —
8
) < Т.
Бу *олда 
Ру
ва 
Р
кучлари нисбати куйидагича булади:
Ру
__АГ/соур $¡4(90°— 8 + ? ) __ $¡11(90° — 6 4- <р) ^ ^ . 
р ^ р
р 
N1
сов<р б
1
п
(7
+ ? ) 
5ш (-( + <р) 
У
Демак, уч ёцли понани силжитиш учун зарур булган куч 
ишкаланишни з^ам з^исобга олганда икки ёк;ли понани с и л ж и т и ш - 
га сарфланадиган кучдан кичик, яън и тупроц пона сиртида туп- 
ланмасдан сирпаниб силжиганда к а Ршилик кучи анча к а м а я д и . 
Шунинг учун иш органларининг ти глари з^аракат йуналиш ига 
циялантириб урнатилади. Р^иялик бурчагининг оптимал ^иймати. 
эса тажриба йули билан аник- 
ланади.
Т упроцнинг пона сиртида 
сирпаниш ш а р ти . Пона ишла- 
ганда тупрок унинг сиртида туп- 
ланиб колмаслиги, балки сирпаниб 
ишлов беришдаги каршилик энг 
кам булиши лозим. Бу пона сирти- 
нинг горизонталга ёки пичок ти- 
гининг з^аракат йуналишига кия- 
лик бурчаги я га (7-расм) боглик. 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish