Иšтисодий таілил фанининг моіияти, бозор иšтисодиёти шароитида аіамияти ва вазифалари



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/134
Sana18.07.2022
Hajmi1,59 Mb.
#820965
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   134
Bog'liq
Иқтисодий таҳлил Пардаев М Қ 2011 Дарслик

Системалаштириш 
(тартиблаштириш)
деганда 
ўрганилаётган объектни ўрганиш учун унга мантиқан кетма-кетликни 
таъминлаган ҳолда тартибга солиш тушинилади. Чунки иқтисодий 
жараёнлар бир-бири билан узвий боғлиқликда. Шу туфайли уларни 
ҳар томонлама, чуқур ўрганиш учун кетма-кет равишда батафсил 
таҳлил қилиш лозим. Масалан, натижа кўрсаткичи ўзгарса унга 
таъсир қилувчи барча ижобий ва салбий омиллар батафсил таҳлил 
қилинади, уларнинг таъсири кетма-кет равишда хисоблаб чиқилади.
Ўрганилаётган объектни таҳлил қилганда 
умумлаштириш
деганда унинг барча жиҳатларини атрофлича ўрганиб яхлит хулосага 
келиш тушинилади. Бу йўналиш таҳлилнинг бошқарув функциясидан 
келиб чиқади. Бошқарув учун тегишли чора-тадбирлар ишлаб 
чиқишда таҳлил орқали ўрганилаётган объект хақида тегишли тўғри 
ва яхлит хулосага келиш лозим.
Иқтисодий таҳлилнинг методологик асосларини ифодаловчи 
чизма қўйидаги 3.1- чизмада акс этирилган.
 
 
 


35 
 
Методологик асослар 
Ўрганилаётган объектга 
материалистик диалектика нуқтаи 
назаридан ёндашиш 
Ўрганилаётган объектга системали 
узлуксизликни таъминлаган ҳолда 
ёндашиш 
Барча иқтисодий жараенлар бир-
бири билан узвий боғлиқлигда, 
ҳаракатда ва ўзгаришда деб қараш 
Ўрганилаетган объктни мураккаб иқтисодий 
жараенлар мажмуасидан иборат деб баҳолаб, 
уларнинг барча қисмлари бир-бири билан ўзаро
Индукция 
Хусусийлик-дан 
умумий-ликга, 
омил-лардан 
нати-жага қараб 
ўрганиш
Дедукция 
Умумий-
ликдан 
хусусий-
ликга, 
натижа 
омилга 
қараб 
ўрганиш 
узвий боғлиқликдалигидан келиб чиқиб, уларни 
ўрганишда барча жиўатларини тартибга солган 
ҳолда яхлит хулосага келгунча қилинадиган 
ҳодисалар иқтисодий таҳлилнинг системалаи 
ёндошиш методологиясини ташкил қилади 
Сабаб
Окибат
Деталлаштир
иш 
Сестемалаш-
тириш 
Умумлаш-
тириш 
Омиллар 
таъсири албатта 
бирор натижага 
олиб келиши 
Натижага 
эришишда 
албатта 
омиллар-
нинг таъсир 
килиши 
Ўрганилаёт-
ган обектни 
соддалаштири
ш ва ту-
шуниш учун 
майда бў-
лакларга 
бўлиб 
ўрганиш 
Ўрганишни 
мантиқан 
кетма-кет-
лигини таъ-
минлаш учун 
уларни маъ-
лум тартибга 
солиш 
Барча 
жиҳатларин
и атрофлича 
ўрганиб 
яхлит 
хулосага 
келиш 
Шакл 
Мазмун 
Хўжалик 
юритувчи 
субъектлар-нинг 
мавжудлиги 
Унинг 
самарали 
мақсадга 
мувофиқ 
фаолият 
кўрсатиш 

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish