Иқтисод ва молия / экономика и финансы 015, Хошимов П. З., Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Иқтисодиёт факультети «Иқтисодиёт назарияси»


ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ



Download 2,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/10
Sana25.02.2022
Hajmi2,71 Mb.
#283327
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
turmush-sifati-va-izhtimoiy-standartlar-zhamiyatni-modernizatsiyalash-asosi-sifatida

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 3
тиш мумкин. Биринчи гуруҳ тўққизта 
мамлакатни ўз ичига олади (Болга-
рия, Руминия, Латвия, Литва, Слова-
кия, Эстония, Польша, Венгрия ва Че-
хия). Энг кам иш ҳақи бу гуруҳда 2006 
йил 1 январида 82 дан 331 еврога-
чани ташкил қилди. Иккинчи гуруҳда 
энг кам иш ҳақи 437 дан 668 еврогача 
бўлган бешта мамлакат мавжуд (Пор-
тугалия, Словения, Мальта, Испания ва 
Греция). Учинчи гуруҳ олтита Европа 
мамлакатини ўз ичига олиб (Франция, 
Бельгия, Буюк Британия, Нидерландия, 
Ирландия ва Люксембург), унда энг 
кам иш ҳақи 1200 евродан юқорини 
ташкил қилади
1

2006 йил мартида Европа кенгаши 
«Бирга ишлаб, яхши ишлаб: ижтимоий 
ҳимоя ва ижтимоий қўшилиш сиёсати-
ни мувофиқлаштириш янги чизмаси» 
ҳужжатида баён қилинган ижтимоий 
ҳимоя янги чизмасини кўриб чиқди. 
Мазкур ҳужжатда, хусусан, давлат ва 
хусусий пенсия тизимлари молиявий 
барқарорлигини таъминлаш орқали 
ўхшаш ва барқарор пенсияларни 
қўллаб-қувватлаш зарурлиги тўғрисида 
гапирилади. ЕИ мамлакатлари пен-
сия тизимлари барқарорлигининг 
асоси кекса ёшдаги кишилар ишлаш 
давомийлигини ошириш стратегия-
си бўлиб қолиши керак, бунда ишчи 
ўзининг пенсияга чиқишини кейинга 
қолдиришдан манфаатдор. Масалан, 
Германияда қўшимча хусусий пен-
сия суғуртаси пенсионерларга улар 
меҳнат фаолиятининг аввалги йил-
ларидаги турмуш даражасини кекса-
ликда ҳам қўллаб-қувватлаш имкони-
1
Country Background Papers; ОЭСР. 
ни берадиган молиявий таъминотга 
эга бўла олишлари учун киритилди. 
Словенияда ўртача пенсия ўртача иш 
ҳақининг 69% ини ташкил қилади, бу 
эса тўла қўлланувчандир. Польшада 
ўртача пенсия тахминан 200 еврони 
ёки ўртача иш ҳақининг 22% ини таш-
кил қилади. Венгрияда ўртача пенсия 
ўртача иш ҳақининг камида 40% ини 
ташкил қилади ва 116,71 еврога тенг-
дир. Болгарияда энг кам пенсия тахми-
нан 25 еврони, энг кўпи эса 50 еврони 
ташкил қилади. Европа ижтимоий таъ-
минот кодекси пенсияни ўртача иш 
ҳақининг 50% идан юқори кўтаришни 
тавсия этади. Германияда ўртача пен-
сия ўртача иш ҳақининг 62% ини таш-
кил қилади. Пенсия харажатларининг 
ЯИМдаги улуши универсал индика-
тор ҳисобланади. Эстонияда пенсия 
тўловига харажатлар икки мартадан 
кўпроқдир ва ЯИМ нинг 5,9% ини таш-
кил қилади. 
ЕИ мамлакатларида тасдиқланган 
тиббий хизматлар сифати стандарт-
лари профилактик ва даволаш тавси-
фидаги турли тиббий ёрдамларни му-
жассамлаштиради. Соғлиқни сақлаш 
соҳасидаги ижтимоий стандартлар 
стационар, амбулатор-поликлиник ва 
тез тиббий ёрдам, сил касаллари ва 
болаларга санаторий ёрдами кўрсатиш 
бўйича бепул умумқулай хизматлар 
ҳамда санитар-профилактик тавсиф-
даги хизматлар тўпламини ўз ичига 
олади. Соғлиқни сақлаш соҳасидаги 
ижтимоий стандартлар йилига бир 
кишига ҳисобланган соғлиқни сақ-
лашнинг энг кам бюджет таъмино-
ти меъёри, бепул ва умумқулай тиб-
77
МЕҲНАТ БОЗОРИ ВА ИЖТИМОИЙ ҲИМОЯ / РЫНОК ТРУДА И СОЦИАЛЬНАЯ ЗАЩИТА



Download 2,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish