Ўқитишнинг тўрт поғонаси


Машқ (упражнение) – дарс мавзусини тушунишда ёрдам берувчи, аниқ қоидаларга бўйсуниб, таълимий аҳамиятга эга бўлади



Download 362,5 Kb.
bet2/5
Sana06.04.2022
Hajmi362,5 Kb.
#531525
1   2   3   4   5
Bog'liq
интерфаол

Машқ (упражнение) – дарс мавзусини тушунишда ёрдам берувчи, аниқ қоидаларга бўйсуниб, таълимий аҳамиятга эга бўлади.

  • Машқ (упражнение) – дарс мавзусини тушунишда ёрдам берувчи, аниқ қоидаларга бўйсуниб, таълимий аҳамиятга эга бўлади.
  • Ўйин (игра, энерджайзер) – ўқувчиларни жонлантириш, қайта фаоллаштириш мақсадида қисқа вақт ичида қўлланилади, таълимий аҳамиятга нисбатан эга бўлмайди. Улар ақлий ва ҳаракатли бўлиши мумкин.

Сиз қандай методларни биласиз?

  • Савол-жавоб
  • Индивидуал ишлаш
  • Жуфтликда ишлаш
  • Гуруҳларда ишлаш
  • Индивидуалликни акс эттириш (рефлексия)
  • Кичик маъруза
  • Баҳс - мунозара
  • Ақлий ҳужум
  • ...

Кичик маъруза

  • Кичик маъруза тайёрлашда лекциянинг ижобий томонларидан фойдаланиш лозим.
  • Иложи борича кичик маъруза бериш вактида иштирокчиларнинг диққатини йўқотмаган ҳолда, уларнинг активлигини ошириш тавсия қилинади.
  • Бунинг учун тарқатма материаллар, слайдлар, видеороликлар, расмлардан кенгроқ фойдаланиш тавсия этилади.

Савол-жавоб методи

  • Дарсда саволлар беришда қуйидагиларга этибор қаратилиши лозим:
  • савол киска ва аниқ бўлишига;
  • саволдаги сўзлар ўқувчиларнинг ёш хусусиятлари ва сўз бойликларига мос булишига;
  • саволлар оддийдан мураккабга ривожланиб боришига
  • "ха", "йўқ" каби жавоб бериладиган ёпиқ саволлардан фойдаланмасликка;
  • ўқувчилар аниқ биладиган, ўқувчини яна такрорлашга ва зерикишга олиб келадиган саволлар бермасликка;

ўқувчилар билмаслиги аниқ бўлган саволларни бермасликка;

  • ўқувчилар билмаслиги аниқ бўлган саволларни бермасликка;
  • ўқувчиларни фикрлашга ва ўз муносабатини билдиришга етакловчи саволлар беришга;
  • савол берилгандан сўнг маълум бир муддат кутишга;
  • саволга жавоб олингандан сунг, "Сиз нима учун шундай деб уйлайсиз?" каби саволлар беришга.

Индивидуалликни акс эттириш

  • Акс эттириш - рефлексия (reflection - акс эттириш ёки орқага назар ташлаш) – интеллектуал фаолиятнинг кўринишларидан бири бўлиб, у фикр юритиш ва мулохаза қилиш ёки аввалги тажрибаларга суянган холда алоқа қилиш ва тахлил қилишга қаратилган. Унинг муаффакиятли бўлиши кўп жихатлари билан мақсадни аниқ ва лунда бўлишига боғлиқ. Унда кўпроқ машқлардан фойдаланиш мумкин.

Download 362,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish