Ҳисоблаш тизимсининг ахборот асослари


Ахборотни тайёрлаш бос қичида



Download 0,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/59
Sana25.02.2022
Hajmi0,98 Mb.
#275562
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   59
Bog'liq
3085-Текст статьи-7658-1-10-20200822

Ахборотни тайёрлаш бос қичида нормаллаштириш, аналог – 
рақамли ўзгартириш, шифрлаш амаллари бажарилади. Баъзи 
ҳолларда бу босқич ўзлаштириш босқичига кўмакчи ҳисобланади. 
Ўзлаштириш ва тайёрлаш натижасида узатиш ва ишлов беришга 
қулай шаклдаги сигнал оламиз. 
Хуллас, ахборотни турли жиҳатларида ўрганиш уларнинг тартиби 
таркибини, пайдо бўлиш қонуниятини, ҳажм, вақт ва сифат жиҳатидан 
тавсифи (тўлиқлиги, ишончлиги, эскирмаганлиги, аниқлиги)ни аниқлаш, 
шунингдек ахборот олиш, қайта ишлаш, ҳимоя қилиш имконини беради. 
1.3. Ахборот ва унинг хисоблаш тизимида айланиш босқичлари. 
Айтиш мумкинки, ахборот технологияси бир неча миллион йиллар 
аввал одамзод ўртасида илк бор ўзаро мулоқотга киришиш усуллари (турли 
товушлар чиқариш, имо-ишора, хатти-ҳаракатлар қилиш) пайдо бўлиши 
билан бирга юзага келган деб айтиш мумкин. Бунда ахборот алмашинуви 
фақат якка шахслар ўртасидагина амалга оширилган. Нутқ пайдо бўлиши 
билан бирга (тахминан 100 минг йил олдин) одамлармиясида ахборот 
тўпланиши имконияти юзага келади. 


12 
Айнан ёзувнинг пайдо бўлиши ахборотни тўплаш, узатиш, қайта 
ишлаш, сақлаш ва етказиш каби тўлиқ жараённи амалга оширишга 
имконият яратиб берди. Бу имконият туфайли ахборотни моддий 
ташувчиларда қайд этила бошланди. 
Умуман, ахборотнинг ҳисоблаш тизимсида айланишида бир неча 
босқичларни кўрсатиш мумкин. Ахборотнинг моддий элтувчиси сигнал 
эканлиги ҳисобга олинса, аслида сигналнинг айланиш ва ўзгаpиш 
босқичлари хусусида сўз юритиш лозим (1- расм). 
1-расм. Ахборотнинг ҳисоблаш тизимида айланиш босқичлари. 
 
Ахборотни 
ўзлаштириш 
босқичида 
объект 
(жараён)дан 
ахборотни мақсадли олиш ва таҳлил этиш бажарилади, натижада 
объектнинг аниқ тасвири шакллантирилади ва баҳолаш ишлари амалга 
оширилади. Бунда бизни қизиқтирадиган ахборотни халақитлардан ажратиш 
лозим (баъзи ҳолларда бу муолажа анча қийинчиликлар туғдиради), 
ўзлаштиришнинг энг оддий тури - икки қарама-қарши ҳолатни ажратиш: 
“ҳа” (яъни 1) ва "йук" (яъни 0) ҳолатларини ажратиш бўлса, мураккаб 
тури ўлчашдир. 
Кузатиш ва бошқариш объекти 
Узатиш ва сақлаш сохранение 
Тайёрлаш 
Ўзлаштириш 
Ишлов бериш 
Акс эттириш 
Фойдаланувчи 
Таъсир этиш 


13 

Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish