«iqtisod-moliya»


Избоскан ва избосканликлар. Т., 2007



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 Избоскан ва избосканликлар. Т., 2007.
" К^аранг: Д укчи Эш он вок;еаси. // Н ашрга тай ёрло вч и С .Ж а ли ло в. Т ош кент., 19 9 3 .
124
www.ziyouz.com kutubxonasi


купайиб 
борган. 
Бу 
холат 
Сирдарё, 
Самарканд, 
Фаргона 
вилоятларида 425 минг сумга ошган1. Ушбу маълумотларга кура 
икки йил ичида кишлокларда соликларнинг кулами Тошкент 
уездида - 2 марта, ЬОукокда - 2,5 марта, Жиззахда - 3 марта, 
Хужанд уездида - 4 мартага купайган2. Умумий соликлардан 
танщари, дехконлар турли хил к;ушимча соликлар, жумладан, 
натурал соликлар х,ам тулаб турганлар.
Чор Россияси ^амда мустамлака тузуми даврида далаларга 
бирон-бир офат келса ёки табиий офатлар шароитида х,ам солик; 
тулаш оддий халк; зиммасида эди, жумладан, экинзорларни 
ёппасига босган турли хашаротлар, чигирткалар билан курашиш ва 
харажатларни к;оплаш хам туб а^оли зиммасига юклатилган эди. 
Улка буйича бу мушкул ишга хар йили 1.442.340 иш кучи, Фаргона 
вилоятида 229.784 ишчи кучи сафарбар килинган. 1914 йил август 
ойида бошланган биринчи жа^он уруши ах1олининг ^аётини мисли 
курилмаган даражада ёмонлаштириб юборди.
Биринчи навбатда, оз*щ-овк;ат ма^сулотларининг етишмаслиги 
ва нархнинг кутарилиши, турли касалликларнинг авж олиши ва 
зулмнинг тобора кучайишига олиб келди. Айрим маълумотларга 
Караганда, биринчи жа^он уруши вактида гуштнинг бир кадоги 
20 
тийиндан 50 тийинга, шакарнинг бир кадоги 14-15 тийиндан 30-35 
тийинга, уннинг бир пуди 2 сум 10 тийиндан 4 сум 20 тийинга 
кутарилган. Сигир ва куйлаРнинг ^ам нархи ошган. 50 сумлик от 
100-200 сумгача сотилган. Отларнинг нархини оширишга уларнинг 
фронтга жунатилиши сабаб булган. Нарх-наво тез-тез ошиб борган. 
Бир гази 10-12 гийин турган чит 30-40 тийингача кутарилган. 
Курсатилган нархлар озик-овкат ма^сулотлари буйича 80-100 
фоизга, газламалар эса 300-400 фоизга кимматлашган.
У рта Осиё халк хужалигининг пахта монокультурасига 
ихтисослашиши ички асосий хужалик тармокларини пахта билан 
богланиб колганлигини англатар эди. Россиянинг капиталистик 
саноат ма^сулотлари У рта Осиё бозорларини эгаллай бориши 
билан махаллий ^унармандлар, тукимачилар, ипакчилар, темир- 
чилар ва бошкаларнинг хужаликлари тушкунликка учради. Улкада 
пахта экиш купайтирилиб, галла ва бошка озик-овкат ма^сулотлари 
етиштириш камайиб кетади. Чор Россияси тукимачилик саноатини 
арзон бавдцаги Туркистон пахтаси таъминлаб келди. Америка
1

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish