«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)


Шамсутдииов. Р.
У зб е к и сто н да со ветлар и и и г к;улок;лаштириш с и ё с а т и ....9 3 б ет
2 У ш а асар. 39 бет.
3 У ш а асар. 78 бет.
145
www.ziyouz.com kutubxonasi


ишлари авж олдириб юборилади. Кулок хужаликларини аниклашга 
дойр янги белгилар киритилади. Бунга кура 4-5 ой давомида 
ёлланма ишчи кучидан фойдаланганлар, узлуксиз 
1
ой давомида 
ёлланма мехнатдан фойдаланганлар, механик двигателли машинаси 
бор хужаликлар, ишлаб чикариш корхонаси булган хужаликлар, 
шунингдек, тегирмон, мойжувоз ва шунга ухшаш восита сохиблари 
«кулок» сифатида руйхатга олиниб алохида соликка тортиладилар. 
Шунингдек, табиблар, даллоллар хам округ ижроия комитетининг 
карорига кура кулок сифатида руйхатга олинадилар ва уларга 
алохида солик; мажбурияти юкланади1.
1925-1927 йилларда янги иктисодий сиёсат (НЭП) га чек 
куйилиб, хужаликни индустрлаштириш томон йул тутилади. Бу 
жараён кишлок; хужалиги хисобидан утказилган булиб, 1923-24 
йилларда кишлок хужалигидан 280 млн. сум, 1924-25 йилларда 346 
млн. сум, 1926-27 йилларда 400 млн. сумга якин солик олинди. Бу 
эса дехкон хужаликлар иктисодий куввати пасайишига сабаб 
булиб, 1928-29 йилларда соликлар суммасининг меъёридаги 
курсаткичлардан 
11
фоиз кам булишига олиб келганлигини куриш 
мумкин.
«Кулок» хужаликларни аниклаш ва уларни алохида солик 
тартибига киритиш кампанияси кай тарзда олиб борилаётганлиги 
юзасидан ишчи-дехкон инспекцияси халк комиссарлигининг 
текширув-назорат гурухи 1930 йил 26 октябрь - 
6
ноябрь кунларида 
Тошкент тумани Буратов кишлок советида махсус текширув утказ- 
ган. Шунда кишлок совети худудидаги дехконларнинг алохида 
солик хакида хеч кандай тасаввурга эга эмасликлари, ягона кишлок 
хужалик солиги, унинг туланиши тартиби хакида хам хеч нарса 
бил мае лик лари ашщланади.
Кишлок советида камбагаллар йигини хам тузилмаганлиги, 
«кулок» хужаликларини аниклаш, уларнинг белгилари хакида хам 
аник тушунча, тасаввур йуклиги маълум булади. Руйхатга олинган 
кулок 
хужаликлари 
камбагал-батраклар 
уРтасиДа 
мухокама 
килинмасданок кишлок совети ходимлари томонидан тасдиклаб 
юборилган. Дехконларга шунчаки фалончи хужаликлар кулок 
килинди, деб айтиб куйилган халос. 
1
^айси сабаблар билан, нимага 
асосланиб, кандай кулок килинди, бу хакда хеч нарса айтилмаган. 
Натижада баъзи бир урта хол дехконлар кулоклар руйхатига тушиб

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish