«iqtisod-moliya»


бу х,ол Бухоро Компартияси рахбарияти томонидан кескин танкид



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

бу х,ол Бухоро Компартияси рахбарияти томонидан кескин танкид 
килинишига сабаб булади. Уларнинг фикрича, бюджет тушум- 
ларининг асосий кисми йирик савдогарлар ва бонща «эксплуататор 
Катламлар» зиммасига юкланиши лозим эди.
РКП (Б) Урта Осиё бюроси «мехнаткаш дехдонлар» орасида 
совет хукумагининг обрусини оширишга интилиб, БХСР х,укума- 
тидан кишлок ва ша^ар камбагалларидан олинадиган соликларни 
камайтиришни талаб килади. Бу талабга биноан БХСР хукумати 
«мехнаткаш дехдсонлар» учун ушр солигини 35% га камайтирган . 
Бирок соликнинг камомад кисми кишлок ахолисининг бадавлат 
Катламлари зиммасига юкланади. Шу асосда тобора советлашти- 
рилаётган Бухородаги аграр сиёсат каби солик сиёсати хам 
«халкнинг демократах боскичдан с-оциалистик» боскичга утаёт- 
ганини узида акс эттирган эди.
Умуман совет жамиятига хос боищарув сиёсатининг тобора 
такомиллашиб бориши, ишлаб чикаришнинг марказда тупланиши, 
давлатнинг ишлаб чикариш ва халк хужалиги молларига нисбатан 
марказлаштирилган сиёсати окибатида, соликлар ва уларнинг 
турларини хам узгаришига олиб кслган. Иктисодиётнинг марказ- 
лаштирилиши, ишлаб чикариш ва унинг давлат таксимотига
1
 
Залесский М.Я.
Н алоговая по ли ти к а С о в е тск о го г о с у д а ^ т в а в деревне. М ., 1 9 4 0 С -7 6 . 
" \гша ж оида.
140
www.ziyouz.com kutubxonasi


асосланганлиги, шуб^асиз, соликларнинг камайишига ва уларнинг 
функцияларининг узгаришига хам олиб келган. Жумладан, Октябрь 
давлат тунтаришидан сунг солик; ишини марказлаштириш, ягона 
солик сиёсатини белгилаш 
ва махаллий соликлар яратиш 
фаолиятини тугатиш буйича комиссия ташкил этилади. Шу 
максадда 1920 йилда янги солик тизими тугрисидаги декретнинг 
эълон килиниши туфайли, сиёсатни назорат килиш бевосита тула 
давлат ихтиёрига утади. 1921 йилдан бошлаб эса цигилоц хужалик, 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish