Институти 5540600 «есмт» йўналишидаги талабалар учун «Тикув маҳсу



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/69
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#276534
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   69
Bog'liq
tikuv mahsulotlari texnologiyasi fanidan

Елим плѐнка  - термопластик полиэтилѐн елимдан тайѐрланадиган материал. У 3-6 
мм. кенгликда махсус машинада кесиб олинади ва уланадиган деталлар четига МПП-1, ППТ-
2 машинасида ѐпиштирилади ва ярим автомат аппаратда йиғилади. Масалан: эркаклар 
палтоси енгининг учи, орт бўлак кесимини йиғиш учун ГПКС - Р, ГПКСп, ГПКСл ярим 
автоматлари ишлатилади. Бу прессларга ишлов берилаѐтган жойда қотирма рулондан, елим 
ип эса ғалтакдан автоматик тарзда узатилади. 
Кийим деталларига керакли қаттиқлик ва эгилувчанлик бериш учун ҳар бир қавати 
турли физик-механикавий хусусиятларга эга бўлган кўп қаватли қотирмалар ишлатилади.
Масалан: борт қотирмаси - асосий қотирма, қил қатлам ва елка тагликдан иборат. Пресс 
остки ѐстиғига асосий қотирма, қил қатлам ва елим кукуни сепилган елка таглик қўйилиб 
ѐпиштирилади. Елимлаб ѐпиштиришда, йиғиш билан бир вақтда, бири қабариқ иккинчиси 
ботиқ ѐстиқчалари бор прессда борт қотирмасига керакли шакл берилади (3.2.1-расм. а )
а б 
3.2.1-расм. Борт қотирмасини тайѐрлаш. 
Эркаклар палтоси ва пиджаги олд бўлакларини турғунлаштириш учун зоналари бўйи-
ча турли зичлик ва қаттиқликка эга бўлган қотирмалик газлама ишлатилади (3.2.11-расм, б). 
Бу зонали қотирмалик газламани ҳосил қилиш учун, газлама участкаларига турли қалин-
ликда елимловчи паста суртилади. Зонали газламани 3 та институт: ЦНИИШП,
ЦНИИШерст ва ЦНИЛВ биргаликда яратган.


29 
Қотирма газламаларга нуқтали елим кукуни қопланган бўлса, бириктирилган жой-
нинг қаттиқлиги ип билан бириктирилган деталнинг қаттиқлигига тенг бўлади. 
Деталларни бир-бирига елим ип ѐрдамида улаш оддий дазмаллаш прессларида ѐки 
дазмолларда бажарилади. Бунинг учун прессларда терморостлагич ҳамда вақт релеси, даз-
молларда эса терморостлагич бўлиши керак. 
Елимли бирикмалар ѐрдамида деталларга ишлов бериш. 
Кийим тикишда елимли бирикмаларни ишлатиш турли усулларда бажарилади. 
Бунда операцияларнинг бир қисми кетма-кет бажарилади. Масалан: уқа қўйиш, елимли ип 
ѐрдамида бахяқатор юритиш, ўргимчак уя типидаги нотўқима материлни ѐпиштириш. Бир 
қисми эса параллел бажарилади. Масалан: деталларнинг бутун юзаси бўйича елим қотир-
мани улаш. Яъни остки ѐқага қотирмани улаш, олд бўлакка борт қотирмасини ва ҳоказо. 
Шунинг учун кўпинча параллел -кетма-кет усули ишлатилади. Чунки елимлаб улашнинг бу 
усулининг унумдорлиги ип ѐрдамида улашдан анча катта. 
Деталларни елимлаб улашда қуйидаги параллел - кетма –кет усуллар ишлатилади: 
1. Уқа қўйиш 
2. Деталларнинг бутун юзаси бўйича қотирма ѐпиштириш 
3. Детал зийларини очиқ қирқимли қилиб букиш 
4. Детал зийларини берк қирқимли қилиб буклаш 
5. Деталларни бириктирма чок билан улаш 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish