Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси


Инсон ҳуқуқларининг илк бор мустаҳкамланиши миллий хартия-



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   226
Bog'liq
pravo uz

Инсон ҳуқуқларининг илк бор мустаҳкамланиши миллий хартия-
лар, декларациялар, конституция нормалари шаклида амалга оширил-
ган. 1789 йилдаги Инсон ва фуқаро ҳуқуқлари француз декларацияси 
анча таъсирчан қонунчилик ҳужжати бўлиб хизмат қилади ва унинг тарихда 
шахс ҳуқуқ ва эркинликларининг эътироф этилиши ва ҳимоясининг муҳим 
белгиси бўлганлиги бежиз эмас. Декларациядаги демократик тезиснинг эъти-
борга молик жиҳати шундаки, унга кўра, ҳуқуқлардан фойдаланиш таъмин-
ланмайдиган, ҳокимиятлар бўлиниши амалга оширилмаган жамият консти-
туциявий ҳисобланмайди (16-м.). Шахсий ҳаёт, мулк, хавфсизлик соҳасидаги, 
ҳокимиятнинг жавобгарлиги, жумладан диний ва бошқа фикр­мулоҳазалар 
табиий, ажралмас ва муқаддас ҳуқуқ ва эркинликларга киритилган.
Француз Декларацияси билан бир қаторда тарихда инсон ва фуқаро ҳуқуқлари 
ифодаланган инглиз Хабеас Корпус Акти, Америка Қўшма Штатларининг 
Мустақиллик декларацияси, АҚШ Конституцияси ва ҳуқуқлар тўғрисидаги 
Билль ҳамда бошқа бир қатор ҳужжатлар ҳам муайян аҳамиятига кўра 
ажралиб туради.
XX асрнинг бошларида шахс ва давлат ўртасида асосий ҳуқуқ ва эркинлик­
ларнинг эътироф этилишига асосланган шартнома муносабатлари принци-
пи Европа, Лотин Америкаси ва мустамлакачилик асоратидан халос бўлган 
бир қатор Осиё давлатларида қонуний асосда қабул қилинди. Ушбу жараён 
аста­секин мустақилликка эришган Африка ва Осиё давлатларига ҳам ёйил-
ди. Айниқса, кишиларнинг бир давлат кучи билан ҳуқуқ ва эркинликларни 
тўлиқ ва керакли даражада ҳимоя қилиб бўлмаслигига ишончи орта бошлади. 
Халқаро гуманитар алоқаларга бўлган эҳтиёж тобора ўсиб борди.
Инсон ҳуқуқларининг, биринчи навбатда. ҳар кимнинг яшаш ҳуқуқини 
даҳшатли ва оммавий равишда бузилишига олиб келган Иккинчи жаҳон уру-
ши мазкур соҳада давлатлар ва халқларнинг ўзаро кенг ҳамкорлигига айла-
ниб, инсон ҳуқуқларининг байналмилаллашувида кескин бурилиш палласи 
бўлди. 1945 йили Бирлашган Миллатлар Ташкилотини тузилишнинг асо-

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish