Innovation in the modern education system



Download 22,62 Mb.
bet346/350
Sana03.07.2022
Hajmi22,62 Mb.
#734473
1   ...   342   343   344   345   346   347   348   349   350
Bog'liq
American Part 18

Меъёрланувчи ўлчамлар

Тавсиявий қийматлар

Тавсиявий қийматлар

янги қурилишда

ободонлаштириш ва чекланган шароитлардаги энг кичиги




Ҳисобий ҳаракат тезлиги, km/h

25

15




Қатнов қисм кенглиги, m:










харакат бир тасмада ва бир йўналишда бўлганда

1,0

0,75




харакат икки тасмада ва бир йўналишда бўлганда

1,75

1,50




харакат икки тасмада ва қарама қарши цўналишда бўлганда

2,50

2,00




Велосипед ва пиёдалар ҳаракати ажратилган вело-пиёдалар йўлкаси

4,00*

3,25**




Велосипед ва пиёдалар ҳаракати ажратилмаган вело-пиёдалар йўлкаси

2,50***

2,00****




Велосипедчилар йўлкаси

1,20

0,90




Велосипед йўлкаси четининг кенглиги, m

0,5

0,5




Режадаги энг кичик эгрилик радуси, m:










вираж бўлмаганида

50

15




вираж бўлганида

20

10




Тик эгриликнинг энг кичик радуси, m:










қаварив

500

400




ботиқ

150

100




Энг катта бўйлама нишаблик, ‰

60

70




Қатнов қисмнинг кўндаланг нишаблиги, ‰

20

20




Вираж нишаблиги, ‰:










10-20 м

Более 40

30




20-50 м

30

20




50-100 м

20

15-20




Баландлик бўйича габарит, m

2,50

2,25




Ён тўсиққача бўлган энг кичик масофа, mс

0,50

0,50










* Пиёдалар йўлкасининг кенглиги 1,5 m, велосипедчиларники - 2,5 m.


** Пиёдалар йўлкасининг кенглиги 1,5 m, велосипедчиларники - 1,75 m.
*** Бир соат давомидаги ҳаракат жадаллиги 30 велосипедчи ва 15 пиёдадан ошмаганда.
**** Бир соат давомидаги ҳаракат жадаллиги 30 велосипедчи ва 50 пиёдадан ошмаганда.
Натижалар: Тадқиқотларимиз натижаларига кўра Қўнғирот-Мўйноқ шаҳарларини боғловчи 4Р 173 автомобиль йўлининг тоифаси узунлиги II тоифали автомобиль йўлларига мансуб бўлиб, унинг узунлиги 93 км. Трасса бўйича меъёрий хужжат талабидан келиб чиққан ҳолда велоспед йўлакларини қуйидагича лойиҳалашни талаб этади [2,3]:
-автомобиль йўл ёқаларида велосипед йўлакларини лойиҳалашда ҳаракат жадаллиги йўлнинг 4000 авт/суткага етадиган участкаларда лойиҳалаш талаб этилади. Бунда велосипед ёки мопедларнинг ҳаракат жадаллиги бир томонлама ҳаракат учун 30 дақиқада 200 велосипед (мопед) донага етганда ёки сутка давомида 1000 донага етиши керак.
-бир томонлама ҳаракатга мўлжалланган велосипед йўлакчалари кенглиги 2,2 м дан кам бўлмаган алоҳида йўл пойида, кўтарма этагида ёки ўйма ён бағридан ташқарида, шунингдек махсус қуриладиган “берма”ларда (истисно тариқасида қатнов қисми четидан 1 м дан кам бўлмаган масофада) лойиҳаланиши зарур. Бир тасмали велосипед йўлакчалари йўлнинг шамол келадиган томонида (ёз шамолининг устувор йўналишини ҳисобга олган ҳолда), икки тасмалиси эса йўлнинг икки томонида жойлаштирилиши керак.
Қуйида 1-2 расмларда Қунғирот-Муйноқ автомобиль йўли бўйлаб велоспид йўлакларини режалаштириш бўйича лойиҳавий эскизлар келтирилган.



1-расм. Йўл бўйлаб икки қаторли велосипед йўлакларини режалаштириш бўйича лойиҳавий эскиз

2-расм. Йўл бўйлаб бир қаторли велосипед йўлакларини режалаштириш бўйича лойиҳавий эскиз

Автомобиль йўли бўйларида велоспид йўлакларини лойиҳалашда худуднинг иқлими (ёмғир, қор, чанг бурони) дан келиб чиқиб режалаштириш лозим. Велоспид йўлакларини лойиҳалашда қуйидаги лойиҳавий ва қуриш масалаларини эътиборга олиш керак: [1,2,4].


- оддий велосипедда фойдаланувчи одатда кенглиги 0,75 м ва узунлиги 2,0 м гача бўлган майдонни эгаллайди. Велойўлакнинг кенглигини белигилашда шу омилларни ҳисобга олиниши зарур;
- ҳаракатланаётганда велосипедчининг баландлиги одатда 1,9 м дан ошмайди.
- йўлаклари 1,2 м дан 2,0 м гача кенгликда , икки каторли велосипед йўлаклари эса камида 2,5 м қилиб лойиҳаланади;
- алоҳида йўл тўшагида велосипед йўлини режалаштиришда йўлнинг иккала томонида 0,5 м кенгликдаги хавфсизлик масофасини таъминлаш керак;
- хавфсиз ва қулай юриш баландлигини ҳисобга олган ҳолда, велосипедчига баландлиги 2,5 м бўлган жой ажратиш тавсия этилади.
Хулоса: Хулоса қилиб айтганда автомобиль йўлларини жиҳозлаш бу йўлда йўловчи, хайдовчи ва транспорт воситаси талабларидан келиб чиқиб, уларга қулай ва хавфсиз хизматни ташкил этиш демакдир. Йўл бўйларида велоспид йўлакларини режалаштиришнинг асосий мақсади – куннинг исталган вақтида велосипедчиларнинг хавфсизлигини таъминлаш, велоспорт ва соғлом турмуш тарзини оммалаштириш, шунингдек шаҳарларда тирбантликларни камайтиринга эришиш.


ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:



  1. Шаров А.Ю. Дорожный сервис. Учебное пособие. ФГБОУ ВО «Уральский государственный лесотехнический университет» Екатеринбург 2018 г.

  2. ШНК 2.05.02-07* - Автомобиль йўллари. Государственный комитет Республики Узбекистан по архитектуре и строительству. Ташкент 2015 г.

  3. ШНҚ 2.07.01-03* - Шаҳар ва қишлоқ аҳоли пунктлари ҳудудларини ривожлантириш ва қурилишини режалаштириш. ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДАВЛАТ АРХИТЕКТУРА ВА ҚУРИЛИШ ҚЎМИТАСИ. Тошкент 2009 й.

  4. АЛЬБОМ КОНСТРУКТИВНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ ОБУСТРОЙСТВА ВЕЛОТРАНСПОРТНОЙ ИНФРАСТРУКТУРЫ. се права защищены © 2014 Департамент транспорта и развития дорожнотранспортной инфраструктуры города Москвы. Обновления и дополнения к Альбому конструктивных элементов обустройства велотранспортной инфраструктуры будут опубликованы на сайтах dt.mos.ru / transport.mos.ru.




Download 22,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   342   343   344   345   346   347   348   349   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish