Информатика ва ахборот технологиялари” йўналиши бўйича қайта тайёрлаш ва малака ошириш курси тингловчиси



Download 2,08 Mb.
bet9/33
Sana24.02.2022
Hajmi2,08 Mb.
#252276
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   33
Bog'liq
Qilichev Do'smurod

ABAC модели


Аттрибутларга асосланган фойдаланишларни бошқариш усули (ABAC) - объектлар ва субъектларнинг атрибутлари, улар билан мумкин бўлган амаллар ва сўровларга мос келадиган муҳит учун қоидаларни таҳлил қилиш асосида фойдаланишларни бошқаради. Қоидада ҳар қандай турдаги аттрибутлардан (фойдаланувчи аттрибутлари, ресурс аттрибутлари, объект ва муҳит аттрибутлари ва ҳак.) фойдаланиш мумкин. Ушбу модел сўровни, ресурсни ва ҳаракатни ким бажараётгани тўғрисидаги ҳолатлар “АГАР, У ҲОЛДА” дан ташкил топган қоидаларга асосланади. Масалан, АГАР талабгор бошқарувчи бўлса, У ҲОЛДА махфий маълумотни ўқиш / ёзиш ҳуқуқи берилсин.
Аттрибутга асосланган сиёсат норматив талаблар мураккаблигини камайтириш орқали фойдаланишни бошқаришни янада самарали амалга оширади. Худди шу аттрибутларга асосланган сиёсат турли тизимларда ишлатилиши мумкин. Бу бир ташкилотда ёки ҳамкорликдаги ташкилотларда ресурслардан фойдаланишда мувофиқликни бошқаришга ёрдам беради. Бундай марказлашган фойдаланишни бошқариш фойдаланиш рухсати учун ягона ваколатли манбани ўз ичига олади. Бу эса ҳар бир аниқ тизим талабларига ўз сиёсати билан мосликни текширишни талаб этмайди.
Аттрибутларга асосланган фойдаланишни бошқаришдаги асосий стандартлардан бири бу XACML (eXtensible Access Control Markup Language) бўлиб, 2001 йилда ишлаб OASIS (Organization for the Advancement of Structured Information Standards) чиқилган.
XACML стандартида асосий тушунчалар булар: қоида (rules), сиёсат (policy), қоида ва сиёсатни мужассамлаштирган алгоритмлар (rule-combing algorithms), аттрибутлар (attributes) (субъект, объект, ҳаракат ва муҳит шартлари), мажбуриятлар (obligations) ва маслаҳатлар (advices). Қоида марказий элемент бўлиб, ўзида мақсад, таъсир, шарт, мажбурият ва маслаҳатларни ўз ичига олади. Мақсад – бу субъект объект устида нима ҳаракат қилишидир (ўқиш, ёзиш, ўчириш ва ҳак.). Таъсир мантиқий ифодаларга асосланган бўлади ва тизим фойдаланиш учун рухсат, тақиқ, мумкин эмас, аниқланмаган ҳолатларидан бири бўлган рухсатни бериши мумкин. Мумкин эмас буйруғи мантиқий шарт нотўғри бўлганда қайтарилса, ифодани ҳисоблаш вақтида юзага келган хатоликлар учун аниқланмаган таъсирини кўрсатади.
Қоидага мисол:

Фойдаланишни бошқаришнинг мазкур усулидан Cisco Enterprise Policy Manager маҳсулотларида, Amazon Web Service, OpenStack ва ҳак.ларда фойдаланиб келинмоқда.

Download 2,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish