Информатика” фанидан мавзу


Ячейкалар оралиғи, сатр ва устунлар билан ишлашнинг асосий усуллари



Download 1,2 Mb.
bet5/7
Sana20.06.2022
Hajmi1,2 Mb.
#683864
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Электр тармок диспечер

1.3.Ячейкалар оралиғи, сатр ва устунлар билан ишлашнинг асосий усуллари.
1. Оралиқ - бу ишчи варақдаги икки ёки ундан кўп ажратилган ячейкалардир. Бу ерда шуни таъкидлаш лозимки, ячейкалар оралиғи бир вақтнинг ўзида бир неча ячейкалар билан ишлаш имконини беради. Бу ишни анча осонлаштиради. Оралиқлар қўшни ёки қўшни бўлмаслиги мумкин. қўшни оралиқларни хосил қилиш учун биринчи ячейка оралиғида “сичқонча”нинг чап тугмасини босиш, курсорни эса охирги ячейкагача олиб бориш лозим. қўшни бўлмаган оралиқларни хосил қилиш учун эса “сичқонча” чап тугмаси ёрдамида биринчи ячейка оралиғини ажратиб олиб, CTRL тугмасини босинг, кейин Сизга керакли қўшни бўлмаган ячейка устига қўйинг. Бу амалларни бекор қилиш учун ишчи варағининг бўш жойига “сичқонча” ни олиб бориб харакатлантиринг.
2. Ячейкалар оралиғи билан ишлашнинг асосий ускуналари.
Ячейкалар оралиғидаги ахборот оралиқларнинг хар бир ячейкасида пайдо бўлади.
Ячейкалар оралиғи устида бажариладиган амаллар:
а) маълумотларни ячейкага киритиш;
б) ячейкадаги маълумотларни тахрирлаш;
в) ячейкаларни нусхалаш;
г) ячейкаларни кўчириш;
д) ячейкалар ичини форматлаш;
е) ячейкаларни тозалаш.
Маълумотларни ячейкаларга киритиш учун ячейкалар оралиғини ажратиб, маълумотларни киритиш, сўнгра ЕNTERни босиш керак (клавиатурадан киритилган маълумотлар хамма ячейка оралиқларида пайдо бўлади). Маълумотларни формула сатри орқали ячейкага киритиш учун эса клавиатурада териш ва формула сатрида киритиш лозим. Киритилганларни бекор қилиш (ENTER босилгунга қадар) ESC тугмаси билан амалга оширилади. Киритилганларни бекор қилиш (ENTER босилгандан кейин) “Тўғрилаш” менюси ёки CTRL+Z билан амалга оширилади.
Ячейкалар оралиғидаги маълумотларни тахриолаш учун ишчи варағида ячейкалар оралиғини ажратиб, янги маълумотларни киритиб, сўнг ENTER ни босиш лозим.
Ячейкаларни нусхалаш учун нусхаланиши керак бўлган ячейкаларни ажратиб, “Тузатиш” менюсидан “Нусхалаш” тугмасини босиш керак.
Ячейкалар интервалини ажратиш ва CTRL+C ни босиб таъкидлаш, катакча интервалининг нусхаси қўшимча варақда сақланади.
Катакчалар интервалининг нусхасини қўйиш учун:
1. Катак интервалининг нусхаси қўйиладиган катакни ажратиш, “Тузатиш” менюсида “қўйиш” буйруғини танлаш ёки
2. Катакни ажратиб, “қўйиш” буйруғини танлаб, “сичқонча”нинг чап тугмаси босилади ёки
3. Катакни ажратиб, ускуналар панелида “қўйиш” тугмаси босилади ёки
4. Катакни ажратиб, CTRL+U ни босилади.
г)Таъкидлаш: катак оралиғини ўзгартириш амалининг охирида нусхалаш ўрнига қирқиш амали берилади. Янги катакчага қўйилиб, “қўйиш” тугмаси босилади.



Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish