Ilmiy ish asoslari



Download 18,34 Kb.
bet2/2
Sana23.02.2022
Hajmi18,34 Kb.
#139223
1   2
Bog'liq
Ilmiy ish asoslari

Илмий-амалий қиймати - бу тадқиқотда мавжуд бщлган ахборотни илм-фан учун муҳимлик даражаси. Тақриз илм-фан ривожи учун мазкур ишнинг фойдалилигини очиб бериши лозим.
Янгилиги - олимнинг тадқиқотда фанга номаoлурн бщлган далил, ҳодиса, қонуниятларни аниқлаб, тавсифлашдан ҳамда дастлаб ҳеч қачон қщлланилмаган щрганиш методи ёки тавсифлаш услубини яратишдан иборатдир.
Ишончлилиги - илмий тадқиқотнинг муҳим хусусиятлардан бири бщлиб, унинг моҳияти илмий тавсиф, тасниф, тасвир қай даражада обект- га мувофиқлигидан иборатдир.Тақризда тадқиқотнинг ишончлилигини баҳолаш учун қуйидаги жиҳатларни таҳлил қилиш лозим:
- мазкур тадқиқот учун дастлабки бщлган назарий ҳолатлар қай даражада мантиқан асосланганлиги;
- назарий база щзининг қщлланилишининг амалий жабҳаларига му- вофиқлиги;
- тадқиқот услубининг тавсифланаётган тил материалига қай даражада жавоб бериши;
- тадқиқ этилаётган тил материалининг далиллари етарли даражада тщьри ажратилганлиги;
- мазкур материал таҳлили қай даражада муваффақиятли амалга оширилганлиги ва у қай даражада тадқиқотчи чиқарган хулосаларни асо- слаб бериши;
Илмий-тадқиқот ишининг ишончлилигини баҳолаш учун олим томонидан "щзга" ьоя, гипотеза, тахмин, назария, услуб ва маoлумотлардан фойдаланиш тщьрилиги даражасини аниқлаш ҳам щта муҳимдир. Яoни мазкур тадқиқотда эришилган натижалар кейинчалик қай даражада кенг, кщпқиррали ва муваффақиятли ривожланиши мумкинлиги ҳақида мулоҳаза лар бериши лозим. Истиқболилликнинг омилларидан бири олинган натижа ёки щзлаштирилган услубларни қщлланилиш даражасидир. Тақризчи муаллиф эришган натижаларни қаерда, қандай ҳолатларда, қандай соҳаларда қщллаш мумкинбщлганлиги ҳақида щз фикрини ифода этади. Бунда олинганянги билимни қщллаш борасидаги муаллиф ва тақризчининг фикрлари бир-бири- дан жуда узоқ бщлиши мумкинлигини ҳисобга олиш лозим. Тақризда тузилмавий-мантиқий ва таҳлил-услуб омиллари баҳосига аҳамиятли щрин ажратилади. Тақризда муаллиф илмий матн тузилмаси ва композициясида тақриз қилинаётган ишнинг мазмунини қандай маҳорат билан ифода этгани таҳлил қилинади. Бунда қуйидаги ҳолатлар алоҳида эoтиборга олинади:
Тадқиқотнинг бщлимлари бир-бирларига мувофиқлиги, уларнинг ҳажми ва щзаро жойлашуви уларда рнавжуд бщлган ахборотнинг муҳимлиги ва ички мантиқийлигига мутаносиблиги, атамашунослик аппаратининг қщлланилиши тщьрилиги, тақриз қилинаётган илмий матн жанр талабларига мувофиқлигига эoтибор берилиши лозим.
Тилнинг услуби борасида ресензия муаллиф илмий услубнинг щзига хослигини ташкил этувчи лексик, сщз ясаш, морфологик, синтактик во- ситаларни танлаш ва тизимлаштириш кщникмаларига профессионал ма- ҳоратга эгалик даражасини, матнни тузиш услуби уни китобхонлар то- монидан оптимал идрок этилишини таминлаб беришини баҳолаши лозим.
Тақризчи тақриз қилинаётган матн (тадқиқот) муаммоларини тщлиқ тушуниши лозим.Тақризчи томонидан берилган ҳар қандай баҳо ( салбий, ижобийж батафсил ва исботланган таҳлил билан асосланиши лозим. Ишнинг баҳоси ишда рнавжуд бщлган жабҳа, аспект, жиҳатларидан келиб чиқиб берилади. Тақризчи ишда щз нуқтаи назаридан келиб чиққан ҳолда ишда йщқ жабҳа, аспект, жиҳат тақдим этилиши лозимлигини кщрсатиб щтиши мумкин, бироқ якуний баҳо тақриз қилинаётган тадқиқотда рнавжуд бщлган жабҳа, аспект, жиҳатларни ҳисобга олган ҳолда берилади.Тақризчи ва тақриз берилаётган тадқиқот муаллифи турли нуқтаи назарларда бщлишлари, илм-фандаги турли йщналиш ва мактабларга мансуб бщлишлари мумкин. Бироқ, агар ишнинг ички мантиьи ишон- чли бщлса, дастлабки ҳолатлар зиддиятли бщлмаса, хулосалар қщйилган мақсад ва вазифаларга жавоб берса, мувофиқ бщлса, тақризчи фақатгина умумий концепсия билан якдил бщлмаганлиги учун ишни салбий баҳолашга ҳақли эмас.
Танқидий таҳлил фақатгина айнан шу берилган матнга, унда щз аксини топган исбот, далил, ғоя, услубларгагина тегишли бщлиши лозим. Иши тақризга тақдим этилган тадқиқотчи шахси танқид қилинмаслиги керак.

метод ёндашувдан кичик тушунча сналади. ушбу тушунчаларни фарқлашда И.Л.Бим томонидан берилган таърифни маъқуллайди: “Метод – тил ўқитишнинг муайян тарихий даврда таълим мақсади ва ижтимоий шарт-шароитларига мувофиқлашган бирор устувор ғоя асосида бирлашган ҳолда шу ғояни рўёбга чиқариш учун қайси йўналишдан ва қайси усуллар билан бориш кераклигини кўрсатувчи принципларни жорий этишнинг умумлашган моделидир.”2 Бу ўринда, бизнингча, метод ва методика терминларининг аралаштириб юборилган. “Ўзбек тилининг изоҳли луғатида” ушбу тушунчалар қуйидагича изоҳланади:


“Метод (юнонча methods – тадқиқот усули, йўли) 1. Табиат ва жамият ҳодисаларини билиш, тадқиқи қилиш усули. 2. Усул, услуб” сифатида;
“Методика (юнонча methodika) 1. Бирор ишни бажариш, амалга ошириш, адо этиш методларининг, усулларининг йиғиндиси. 2. Ўқитиш усуллари ҳақидаги таълимот.” Методик сўзи эса метод ва методикага хос, усулий маъноларини билдиради.
Методология эса тадқиқот манбаини қандай тушуниш, уни ўрганишга қандай ёндашиш, қайси усулларни қўллаш, тадқиқот объекти юзасидан умумий назарий, амалий, мантиқий ёки тавсифий билимлар ҳосил қилиш ҳақидаги таълимотдир.
"Metod" va "metodologiya" tushunchalari. Metod (yunon. metods — usul) keng ma'noda yo‘l, ijodiy faoliyatning har qanday shakli kabi ma'nolarni anglatadi. Metodologiya tushunchasi ikki asosiy mazmunga ega — faoliyatda qo‘llaniladigan ma'lum usullar tizimi (fanda, siyosatda, san'atda va h.k.); tizim haqidagi ta'limot yoki metod nazariyasi.
Hozirgi davrda metodologiya faqat ilmiy bilish sohasi bilan cheklanishi mumkin emasligi ayon bo‘ldi va y albatta, bilish chegarasidan chiqishi va o‘z sohasida amaliyotda ham qo‘llanishi zarur. Bunda bilish va amaliyotning uzviy aloqadorligiga e'tibor qaratmoq kerak.
Metodologiya faqat metodlarni emas, balki tadqiqotni ta'minlovchi boshqa vositalarni ham o‘rganadi. Tamoyil, qoida va ko‘rsatmalar, shuningdek, kategoriya hamda tushunchalar mana shunday vositalar jumlasiga kiradi. Nomuvoziy, beqaror dunyo sharoitlarida voqyelikni metodologik o‘zlashtirishning o‘ziga xos vositalarini ajratish fan rivojlanishining «postnoklassik», deb nomlangan hozirgi bosqichida ancha dolzarb ahamiyat kasb etmoqda.

Fan metodologiyasi uning strukturasi, taraqqiyoti, ilmiy tadqiqot vositalari va usullari, uning natijalarini asoslash yo‘llari, bilimni tajribaga tatbiq qilish mexanizmlari va shakllarini o‘rganadi. Shuningdek, metodologiya metodlar yig‘indisi va faoliyat turi haqidagi ta'limotdir.


Metod u yoki bu shaklda ma'lum qoida, tartib, usul, harakat va bilim mezonlarining yig‘indisi hamdir. U tamoyillar, talablar tizimi bo‘lib, sub'ektni aniq vazifani bajarishga, faoliyatning shu sohasida ma'lum natijalarga erishish sari yo‘naltiradi. U haqiqatni izlashda vaqt, kuchni tejaydi, maqsadga eng yaqin va oson yo‘l bilan yetishishga yordam beradi.




Metodning asosiy vazifasi faoliyatning bilish va boshqa shakllarini boshqaruvdan iborat.
Download 18,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish