Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

 
156 - САВОЛ
МАНТИҚ, ЛОГИКА – БУ ҚАНДАЙ 
ТУШУНЧАЛАР?
ЖАВОБ: Мантиқ, логика – тўғри тафаккур юритишнинг асо-
сий қонунлари ва шакллари ҳақидаги фан. Мантиқ ўзининг 
шаклланиш ва ривожланиш тарихига эга. Мантиққа оид дастлабки 
фикрлар Қадимги Шарқ мамлакатларида, хусусан, Ҳиндистон, 
Хитойда вужудга келди. Қадимда мантиқ фалсафа таркибида 
бўлган, мустақил фан сифатида шаклланмаган. Юнон 
фалсафасида мантиқ масалалари дастлаб Пармениднинг “Табиат 
тўғрисида” асарида, Элейлик Зеноннинг апорияларида, Тераклит 
таълимотида у ёки бу даражада кўриб чиқилган. Аристотелгача 
бўлган мантиқий таълимотлар ичида Демокритнинг мантиқий 
таълимоти, Сократнинг индуктив методи ва Платон диалектикаси 
диққатга сазовор. 
Мантиқ илмининг алоҳида фан сифатида шаклланиши Арис-
тотель номи билан боғлиқ. У биринчи бўлиб мантиқ ўрганадиган 
масалалар доирасини аниқлаб берди. Унинг “Категориялар”, 
“Талқин ҳақида”, “Биринча аналитика”, “Иккинчи аналитика”, 
“Софистик раддиялар ҳақида”, “Топика” номли асарлари мантиқ 
масалаларига боғлиқ. Аристотель мантиқни “Маълум билим-
лардан номаълум билимларни аниқловчи”, “Чин фикрни хато 
фикрдан ажратувчи” фан сифатида таърифлайди. 
Ўрта Осиёда ҳам фалсафа ва мантиқ мустақил фан сифатида 
тараққий этди. Бунда Форобий, Ибн Сино, Беруний, Умар Ҳайём, 
Алишер Навоий, Бедил каби буюк мутафаккирларнинг хизмати 
катта бўлди [ЎзМУ. – Т., 2003. 5 ж. – 452 б.]. 


121 
КЎРСАТМА: Умуман олганда, ижодий фаолиятда ижод 
мантиғига қатъий эътибор бериш керак. Бунинг учун илмий 
тадқиқот ишингизнинг мантиқий кетма-кетлигини илмий методик 
жиҳатдан асослаб олишга тўғри келади. 
 
157 - САВОЛ: 
МАНТИҚИЙ 
АМАЛЛАР 
ДЕГАНДА 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish