Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

 
293 - САВОЛ
ИЛМИЙ ТАДҚИҚОТ ИШИНИ БОШҚА-
РИШНИНГ ЕТТИНЧИ БОСҚИЧИ ҚАН-
ДАЙ ВАЗИФАНИ БАЖАРАДИ? 
ЖАВОБ: Еттинчи босқичнинг вазифаси манба бўйича олиб 
бориладиган илмий изланишларга тегишли маълумотлар орқали 
маълумотлар омборини ташкил этишдан иборатдир. Бунда 
ахборотлар, ахборот ресурслари ва тизимларини яратишда 
маълумотлар асосий пойдевор вазифасини ўтайди. Демак, бу 
борада маълумотлар омборининг аҳамияти юқори бўлиши 
шубҳасиз.
КЎРСАТМА: Маълумотлар омборини йўналишлар бўйича 
шакллантирилганда қаралаётган соҳа иерархеяси ҳисобга 
олиниши керак. Бунда бир бутун бошли тизим қаралаётган қисм 
тизимлардан тортиб, тизим элементларигача бўлгани иерархия 
бўйича жараён давом этади. 
 
 
294 - САВОЛ: 
ИЛМИЙ ТАДҚИҚОТ ИШИНИ БОШ-
ҚАРИШНИНГ 
САККИЗИНЧИ 
БОС-
ҚИЧИ ҚАНДАЙ ВАЗИФАНИ БАЖА-
РАДИ? 
ЖАВОБ: Саккизинчи босқичнинг вазифаси алгоритмлар 
банкини ва улар асосидаги бошқарув алгоритмини ишлаб 
чиқаришдан иборат. 
Инсониятнинг ахборот ишлаб чиқариши бўйича имкониятини 
кучайтирувчи 
замонавий 
технологиялар, 
ахборотлашган 
жамиятнинг интеллектуал салоҳияти сифатини ҳам белгилайди. 
Бу жараёнлар эса ахборотлаштириш саноатини мунтазам 
ривож-
лантиришнинг
илмий-техник асоси ҳамдир. 
Ахборот технологиялари жараёнлари бошқаришдаги асосий 
манба 
бўлиб 
ҳисобланади. 
Улар 
кириш 
(бошланғич) 
маълумотларни ва бошқа мавжуд маълумотларни тизим (қисм-
тизимга ва керакли пайтларда айрим тизим элементларигача) 
ларга ажратиш ва қайта ишлаш ҳамда керакли мақсадлар бўйича 
қайта ишланган маълумотларни узатиш алгоритмларини ўз ичига 
олади. Бу технологиядан жараёнларни бошқарув фаолиятида 


220 
фойдаланилади. Шунинг учун ҳам ахборот технологияларидан 
оқилона (роционал) фойдаланиш тадқиқотчилар фаолияти 
самарадорлигини оширади. 
КЎРСАТМА: Ахборот технологиялар асосида фаолият 
юритишнинг оптимал йўлини қўлга киритаман деган тадқиқотчи 
қуйидаги кетма-кетликка доимо амал қилиши керак:

манба ва унда кечаётган жараён тўғрисидаги маълумотларни 
қайта ишлаш; 

жараёнлар кечиши ҳақидаги даврий маълумотларни мун-
тазам равишда олиб туриш ва улар асосида оралиқ назоратларни 
олиб бориш; 

ихтиёрий жорий сўровларга ўша пайтнинг ўзида жавоб 
олиш, расмийлаштириш ва бошқаришга керакли тузатишлар 
кирита олиш. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish