Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019


 - САВОЛ: СИНТЕЗ – БУ ҚАНДАЙ УСУЛ?



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet179/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

371 - САВОЛ: СИНТЕЗ – БУ ҚАНДАЙ УСУЛ? 
ЖАВОБ: Синтез – бу объектни (объектларни) бир бутун ҳолида 
қараб, уни (уларни) акс эттирувчи кўрсаткичларни (параметрларни, 
омилларни) ўзаро алоқадорлик ҳолатидаги тадқиқот усули. Одатда 
синтез усули таҳлил (анализ) усулидан кейин, яъни объектни 
кўрсаткичларнинг иерархияли таҳлилидан кейин, уларни ўзаро 
алоқадорлик даражаларини ҳисобга олган ҳолда олиб борилади. 
Синтез (бирикиш, қўшилиш) – анализга қарама-қарши бўлган 
фикрлаш жараёнидир. Унда ўрганилаётган нарса, воқеа ва 
ҳодисаларнинг алоҳида қисмларини, бўлакларини бир бутун қилиб 
бирлаштиришдир. 
КЎРСАТМА: Илмий фикрнинг пайдо бўлишида “ақл – онг – 
фикр – ғоя – қараш – таълимот” тизим муҳим асос бўлиб 
ҳисобланади. Ундаги ҳар бир ҳолат ўзидан кейинги ҳолатга жой 
бўшатиб берилишлигини аниқ билиш керак, чунки бу бўшатиб 
берган ҳолат ҳам ўз вақтида илмий бўлган, ундан истеъмолда 
фойдалана бошлаши билан ундаги илмийликни кейинги ҳолатга 
кўчирган бўлади.
 
372 - САВОЛ: 
СОҲАНИ (ЙЎНАЛИШНИ) АНИҚЛАШ 
ДЕГАНДА НИМАНИ ТУШУНАСИЗ? 
ЖАВОБ: Соҳани (йўналишни) аниқлаш деганда муайян соҳа 
(йўналиш) ва ундаги ютуқ –камчиликларни ўрганиб чиқиш ҳамда 
улар асосида танламоқчи бўлган мавзу (муаммо, тадқиқот) нинг 
долзарблигини асослаш каби жараён тушунилади. Танланган мавзу 
бўйича ҳозирги кунгача олиб борилган илмий тадқиқот ишининг 
қисқача шарҳи берилади. 
КЎРСАТМА: 1. Илмий фаолиятда билим билан янги билим 
орасидаги фарққа албатта эътибор қаратиш керак, акс ҳолда 
яратилган ҳолатни қайтадан яратишга ҳаракат қилган бўлиб қоласиз. 


261 
Шунинг учун муаммонинг ўрганилганлик даражаси таҳлили талаб 
этилади. 
2. Танлаган мавзунгиз тегишли йўналиш бўйича илм-фан ва 
техника-технологияларнинг энг сўнги ютуқларини ҳисобга 
олинишига имконият ярата оладиган бўлсин. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish