Иктисодиёт ишлаб чикаришни ташкил этиш


 Рентабиллик-корхона хўжалик фаолияти самарадорлиги кўрсаткичи



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/85
Sana26.02.2022
Hajmi1,6 Mb.
#472767
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85
Bog'liq
iqtisod va ishlab chiqarishni tashkil qilish

13.5. Рентабиллик-корхона хўжалик фаолияти самарадорлиги кўрсаткичи 
Корхоналар хўжалик фаолиятининг молиявий натижасини ифодаловчи 
кўрсаткичлардан бири – рентабеллик даражаси кўрсаткичидир. Бу кўрсаткич ҳосил 
қилинган фойда суммасидан маҳсулот ишлаб чиқариш учун қилинган харажатларни 
ѐки ишлаб чиқариш ресурсларини солиштириш имкониятини беради. Бу кўрсаткичда 
корхоналар хўжалик фаолиятининг кўп кирралари (меҳнат унумдорлиги даражаси, 
материал харажатлар, сўм айланиши, асосий фондлардан фойдаланиш) ўз аксини 
топади.
Рентабеллик бир неча тури мавжуд: 

ишлаб чиқариш рентабеллиги;

маҳсулот рентабеллиги; 

ўзлик капитали рентабеллиги.
Ишлаб чиқариш рентабеллиги - баланс фойданинг (БФ) ўртача йиллик ишлаб 
чиқариш фондлари қийматига (асосий ишлаб чиқариш фондлари ва айланма 
маблағлар) нисбати орқали аниқланади: 
%
100




м
ичф
ч
и
А
А
БФ
Р
Бу кўрсаткич бир сўм ишлаб чиқариш фондига тўғри келувчи фойда ҳажмини 
кўрсатади.
Асосий фаолият рентабеллиги - сотишдан фойда (СФ)нинг маҳсулотни ишлаб 
чиқариш харажатлари(Х)га нисбати орқали аниқланади: 
%
100


Х
СФ
Р
аф
Бу кўрсаткич ҳар бир сўм ишлаб чиқариш харажати қанча фойда беришини кўрсатади.
Маҳсулот рентабеллиги - баланс фойдани маҳсулот таннархига бўлиш орқали 
аниқланади: 
%
100


МТ
БФ
Р
м
Корхона ҳамма активлари рентабеллиги қуйидагича аниқланади:
 
РА= Соф фойда /А * 100 % 
Бу ерда, А- корхона активларининг ўртача йиллик қиймати. 
Корхонанинг ҳамма активлари рентабеллиги - шу корхона активларига инвесторлар ва 
кредиторлар томонидан қўйилган ҳар бир сўм неча сўм фойда келтирганлигини 
ифодалайди. 
Корхона хусусий капиталининг рентабеллиги: 


140 
РКХ=Соф фойда / ХК * 100 % 
Бу ерда, ХК - хусусий капиталнинг ўртача йиллик қиймати. (устав капитали+қўшимча 
капитал+резерв капитал+жамгарилган фойда) – бу маълумотлар корхона балансидан 
олинади. 
Корхона хусусий капитал рентабеллиги хусусий мулк эгалари томонидан қўйилган 
хусусий капиталнинг ҳар бир сўм неча сўмлик соф фойда келтирганини ифодалайди. 
Сотилган маҳсулот рентабеллиги: 
СМР = Ялпи фойда /Сотилган маҳсулот ҳажми * 100 % 
Ёки,
 
СМР = Соф фойда / Сотилган маҳсулот ҳажми * 100 %. 
Сотилган маҳсулот рентабеллиги ҳар бир сўмлик сотилган маҳсулотдан қанча ялпи 
ѐки соф фойда келтирганини ифодалайди. 
1 акциянинг рентабеллиги қуйидагича аниқланади: 
Р/А = Соф фойда/А
ко
 
 
Бу ерда, 
А
ко
-муомалага чиқарилган акциялар миқдори. 
1 акциянинг рентабеллиги корхонанинг муомаладаги ҳар бир акция қанча сўм соф 
фойда келтирганини ифодалайди. 
Маҳсулот сотишдан фойдага ва умумий рентабеллик ўзгаришига таъсир 
қилувчи омиллар. 
Маҳсулот сотишдан фойда баланс фойданинг энг кўп қисмини ташкил 
қилганлиги учун унга таъсир қилувчи омиллар ўзгариши аниқланади. Бундай 
омилларга қуйидагилар киради: 

Сотиладиган маҳсулот баҳосининг ўсиши ѐки камайиши, ишлар ва хизматлар 
тарифларининг ўсиши ѐки камайиши; 

Сотиладиган маҳсулот (ишлар, хизматлар) таннархи динамикаси; 

Сотиладиган маҳсулот ҳажми ошиши ѐки камайиши; 

Сотиладиган маҳсулот структураси ўзгариши.
Рентабеллик таҳлили қуйидаги кўрсаткичлар асосида олиб борилади: 

Ишлаб чиқариш рентабеллиги; 

Сотилган маҳсулот рентабеллиги. 
Ишлаб чиқариш рентабеллигига таъсир қилувчи омилларига сотилган 
маҳсулот рентабеллиги, маҳсулот фонд сиғими (фонд самарадорлиги), айланма 
маблағларининг банд қилиш коэффициенти (айланма маблағларнинг айланиши) 
киради.
Айтиб ўтилган омиллар таъсирини аниқлаш учун ишлаб чиқариш 
рентабеллиги формуласига ўзгартиришлар киритамиз, яъни сурат ва маҳражни 
маҳсулот сотишдан тушумига бўламиз: 


141 
K
H
R
Кз
Fe
R
СМ
А
СМ
А
СМ
БФ
R
м
чф
ич
/
1
/
1
/
/
/






Бу ерда,
R
– сотиладиган маҳсулот рентабеллиги;
Fe
– фонд сиғими; 
Н
– фонд самарадорлиги даражаси; 
К
– айланиш коэффициенти. 
Ишлаб чиқариш рентабеллиги кўрсаткичига таъсир қилувчи омиллар ўтган йилги 
маълумотлар билан солиштириш асосида ўрганилади.

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish