^ — матрицани даражага кўтариш. АХ=В тенглама Х=В*А^-1 шаклида ечилади.
' — матрицани транспонирлаш, яъни унинг сатрларини устунлари билан ёки тескарисига алмаштириш. Масалан, А' — транспонирланган А матрица.
ЧТСни матрицавий шаклда ёзишда А матрица ва В вектор тўғри ёзилганлигини текшириб кўриш керак. Намуна (m-файлшаклида):
>> A=[2 1 0 1;1 -3 2 4;-5 0 -1 -7;1 -6 2 6];
>> B=[8 9 -5 0];
>>x1=B/A
X1 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>> X2=B*A^-1
X2 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>> X3=B*inv(A)
X3 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>>
Ушбу дастур ёрдамида натижалар уч хил усул билан олинди:
X1 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
Х2 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
X3 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
Кутилганидек натижалар бир хил чиқди.
Ихтиёрий чизиқли алгебраик тенгламалар системасини Матрица усулида ечамиз:
система берилган бўлсин, , формула асосида тизим ечилади. Мисол:
М =
Тизимни матрица кўринишида ифодалаймиз.
, , ;
Топшириқлар:
Вариант асосида тенгламалар системасини матрица усулида ечиш;
Олинган натижаларни текшириш.
Вариантлар:
№
|
Тенгламалар системаси
|
Озод ҳадлар
|
1
|
|
|
2
|
|
|
3
|
|
|
4
|
|
|
5
|
|
|
6
|
|
|
7
|
|
|
8
|
|
|
9
|
|
|
10
|
|
|
11
|
|
-
|
12
|
|
-
|
13
|
|
-
|
14
|
|
-
|
15
|
|
-
|
Назорат саволлари:
1. Тенгламалар системасини ечиш йўллари?
2. Тенгламалар системасини ечишнинг Матрица усули?
4. Матрицанинг тескарисини топиш йўллари?
3-Амалий машғулотга оид талаба ҳулосаси
Берилган вариант асосида тенгламалар системасини MATLAB дастурида ечиш
Вариант № _______
4-Амалий машғулот
Мавзу: MATLAB тизимида дастурлаш асослари
Ишдан мақсад:
Сценария ва функцияларнинг m-файлларини ҳосил қилишни ўрганиш;
Диалогли киритиш;
For...end цикли;
Ҳисоблашларда паузалар (тўхталишлар) ҳосил қилишни ўрганиш;
Услубий кўрсатмалар: Сценария ва функцияларнинг m-файллари
Командалар режимида (сессияда) ишлаш дастурлаш эмас. MATLAB тизимида дастурнинг ташқи атрибути бўлиб m-файлда ёзилган амалларнинг кетма-кетлиги ҳисобланади. MATLABда m-файлни яратиш учун бириктирилган таҳрирлагичдан ёки ASCII форматини қўллайдиган ҳар қандай матн таҳрирлагичидан фойдаланиш мумкин. Тайёрланган ва диска ёзилган m-файл MATLAB тизимининг бир қисмига айланади ва уни командалар сатридан ёки бошқа m-файлдан чақириш мумкин. Икки турдаги m-файллар мавжуд: файл-сценариялар ва файл-функциялар. Улар, яратилиш жараёнида MATLAB тизимига бириктирилган m-файлларнинг таҳрирлагич/созлагичи ёрдамида синтаксис бўйича назоратдан ўтган бўлиши керак.
Script-файл деб аталувчи файл-сценариялар кириш ва чиқиш параметрлари бўлмаган қатор командаларнинг тўпламидир. Улар қуйидаги таркибга эга бўладилар:
«Асосий изоҳ
%Қўшимча изоҳ
турли ифодаларни ўз ичига олувчи файлнинг қобиғи
Файл-сценария қуйидаги хоссаларга эга бўлади:
кириш ва чиқиш аргументлари бўлмайди;
ишчи соҳадаги маълумотлар билан ишлайди;
бажарилиш вақтида компиляция бўлмайди;
файл кўринишига келтирилган, сессиядагига ўхшаш амаллар кетма-кетлигидан иборат бўлади.
Матнли изоҳнинг биринчи сатри асосий изоҳ ва кейинги сатрлари қўшимча изоҳ бўлиб ҳисобланади. Асосий изоҳ lookfor ва help каталог_номи командалари, тўлиқ изоҳлар эса help файл_номи командаси бажарилганда экранга чиқади. Қуйидаги файл-сценарияни кўрайлик:
Matlabдастури ишга туширилгандан сўнг Fileменюсидан янги m-файл ҳосил қиламиз(File/New/BlankM-File)
%Plot with color red
% Синусоиданинг графигини [xmin,xmax] интервалда
% қизил рангли линия билан қуради
x=xmin:0.1:xmax;
plot(x,sin(x),'r')
grid on
Дастурни pcr номибиландискдасақлаймизвакомандаларойнасидақуйидагиларникиритамиз:
>>xmin=-5;
>>xmax=15;
>>pcr
>>
Файл-сценарияишгатушадиваэкрандақуйидаги расмдакелтирилгантасвирҳосилбўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: |