Икки ўлчамли функциялар устида амаллар бажариш


— матрицани даражага кўтариш. АХ=В тенглама Х=В*А^-1 шаклида ечилади. '



Download 1,25 Mb.
bet8/10
Sana16.03.2022
Hajmi1,25 Mb.
#493551
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
AQP 1-4 amaliy mashg\'ulot KITOBCHA

^матрицани даражага кўтариш. АХ=В тенглама Х=В*А^-1 шаклида ечилади.
'матрицани транспонирлаш, яъни унинг сатрларини устунлари билан ёки тескарисига алмаштириш. Масалан, А' — транспонирланган А матрица.
ЧТСни матрицавий шаклда ёзишда А матрица ва В вектор тўғри ёзилганлигини текшириб кўриш керак. Намуна (m-файлшаклида):
>> A=[2 1 0 1;1 -3 2 4;-5 0 -1 -7;1 -6 2 6];
>> B=[8 9 -5 0];
>>x1=B/A
X1 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>> X2=B*A^-1
X2 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>> X3=B*inv(A)
X3 =
3.0000 -4.0000 -1.0000 1.0000
>>
Ушбу дастур ёрдамида натижалар уч хил усул билан олинди:
X1 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
Х2 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
X3 =
3.0000 -4.0000-1.00001.0000
Кутилганидек натижалар бир хил чиқди.
Ихтиёрий чизиқли алгебраик тенгламалар системасини Матрица усулида ечамиз:
  система берилган бўлсин,  ,   формула асосида тизим ечилади. Мисол:
М =  
Тизимни матрица кўринишида ифодалаймиз.
 ,  ,  ;






Топшириқлар:

Вариантлар:



Тенгламалар системаси

Озод ҳадлар

1





2





3





4





5





6





7





8





9





10





11



-

12



-

13



-

14



-

15



-

Назорат саволлари:
1. Тенгламалар системасини ечиш йўллари?
2. Тенгламалар системасини ечишнинг Матрица усули?
4. Матрицанинг тескарисини топиш йўллари?


3-Амалий машғулотга оид талаба ҳулосаси

Берилган вариант асосида тенгламалар системасини MATLAB дастурида ечиш
Вариант № _______

4-Амалий машғулот
Мавзу: MATLAB тизимида дастурлаш асослари
Ишдан мақсад:

  • Сценария ва функцияларнинг m-файлларини ҳосил қилишни ўрганиш;

  • Диалогли киритиш;

  • For...end цикли;

  • Ҳисоблашларда паузалар (тўхталишлар) ҳосил қилишни ўрганиш;

Услубий кўрсатмалар:

Сценария ва функцияларнинг m-файллари


Командалар режимида (сессияда) ишлаш дастурлаш эмас. MATLAB тизимида дастурнинг ташқи атрибути бўлиб m-файлда ёзилган амалларнинг кетма-кетлиги ҳисобланади. MATLABда m-файлни яратиш учун бириктирилган таҳрирлагичдан ёки ASCII форматини қўллайдиган ҳар қандай матн таҳрирлагичидан фойдаланиш мумкин. Тайёрланган ва диска ёзилган m-файл MATLAB тизимининг бир қисмига айланади ва уни командалар сатридан ёки бошқа m-файлдан чақириш мумкин. Икки турдаги m-файллар мавжуд: файл-сценариялар ва файл-функциялар. Улар, яратилиш жараёнида MATLAB тизимига бириктирилган m-файлларнинг таҳрирлагич/созлагичи ёрдамида синтаксис бўйича назоратдан ўтган бўлиши керак.


Script-файл деб аталувчи файл-сценариялар кириш ва чиқиш параметрлари бўлмаган қатор командаларнинг тўпламидир. Улар қуйидаги таркибга эга бўладилар:

  • «Асосий изоҳ

  • %Қўшимча изоҳ

  • турли ифодаларни ўз ичига олувчи файлнинг қобиғи

Файл-сценария қуйидаги хоссаларга эга бўлади:

  • кириш ва чиқиш аргументлари бўлмайди;

  • ишчи соҳадаги маълумотлар билан ишлайди;

  • бажарилиш вақтида компиляция бўлмайди;

  • файл кўринишига келтирилган, сессиядагига ўхшаш амаллар кетма-кетлигидан иборат бўлади.

Матнли изоҳнинг биринчи сатри асосий изоҳ ва кейинги сатрлари қўшимча изоҳ бўлиб ҳисобланади. Асосий изоҳ lookfor ва help каталог_номи командалари, тўлиқ изоҳлар эса help файл_номи командаси бажарилганда экранга чиқади. Қуйидаги файл-сценарияни кўрайлик:
Matlabдастури ишга туширилгандан сўнг Fileменюсидан янги m-файл ҳосил қиламиз(File/New/BlankM-File)
%Plot with color red
% Синусоиданинг графигини [xmin,xmax] интервалда
% қизил рангли линия билан қуради
x=xmin:0.1:xmax;
plot(x,sin(x),'r')
grid on
Дастурни pcr номибиландискдасақлаймизвакомандаларойнасидақуйидагиларникиритамиз:
>>xmin=-5;
>>xmax=15;
>>pcr
>>
Файл-сценарияишгатушадиваэкрандақуйидаги расмдакелтирилгантасвирҳосилбўлади.




Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish