Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Экологик омиллар ва уларнинг синфлари



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Экологик омиллар ва уларнинг синфлари.
\ а р кдндай ти р и к жон экологи к ом иллар билан бог­
ланган булиб, улар иккига булинади:
1. Ж онсиз табиий омиллар, яъни абиотик омиллар.
2. Ж онли табиий (биотик) ом иллар — бу табиий му\ит. 
У \а р кандай ш арт-ш ароитда ти ри к жонга, унинг тарак,к,и- 
ёти, ривож ига яш аш давомида билвосита ёки т у ф и д а н -т у ф и
таъсир курсатади.
Бу таъсирларга организм узига хос реакция билан жа- 
воб беради ёки м ослаш а олм ай, \а л о к булиш и, йукрлиб 
кетиш и \а м мумкин.
О р г а н и з м н и н г р и в о ж л а н и ш и , к у п а й и ш и , н о р м а л
\о л атд а яш аш и учун кулай табиий м у \и т булиш и так,озо 
этилади.
20


Экологик омиллар мухитининг таснифи 
(Н. Н. Попамаревадан (1975) келтирилади)
АБИОТИК омиллар
БИОТИК омиллар
Икдимий омиллар: ёруглик, 
\арорат, намлик, \аво 
харакати, босим.
Фитоген омиллар: усимлик 
дунёси
Эдафоген омиллар (эдафос — 
тупрок^дегани) механик 
таркиби: ха во утказувчанлик, 
намлик тортиши, зичлиги
Зооген омиллар: хайвонлар 
дунёси
Орографик омиллар: ернинг 
рельфи, денгиз сатхидан 
баландлик, тепалик, том ик 
жойлар ёнбафининг 
куриниш, жойлашиши.
Микробиоген омиллар: 
вируслар, оддий хужайралар, 
бактериялар, риккетциялар.
Кимёвий омиллар: хавонинг 
газли таркиби, сувнинг тузли 
таркиби, кониентрацияси, 
нордонлиги (pH), тупрокдаги 
эритмаларнинг таркиби.
Инсон ва унинг антропоген 
фаолияти.
Экологик зиддиятларнинг илдизи кдерда?
Табиий м у \и тн и н г тобора иф лосланиб бориш и эк о л о ­
гик мувозанатнинг издан чик,ишига олиб бормокда. Бу \о л ат- 
нинг олдини олиш ёки нейтраллаш ф акдтгина ф ан -техн и ка 
ёрдамига асосланган. Ч ора-тадбирлар билан табиий мухит- 
ни илгариги \о лати га кдйтариш жуда к,ийин. Бундай зидди- 
ятли \о л а т бутун ер юзи буйлаб содир булди.
Гап ш ундаки, бир вак,тлар олим лар том он и д ан ол д и н - 
дан ан и кд ан ган табиатда буладиган узгари ш лар тугриси- 
даги жуда куп ого \п ан ти р и л и ш и га кдрамай, табиатдан тех- 
н и кан и н г салм окди кучлари ёрдам ида в а\ш и й л ар ч а ф о й - 
д алан и ш хозирда хам давом этм окда. Т а б и атд ан ж а м и я т
21


э\т и ё ж и учун хдмма нарса м еъёридан куп ол и н м окда, амм о 
олинган табиий ресурслар урнини тулдириш масаласи му- 
ам м о булиб крлм окда. А т р о ф -м у \и т хуж алик ахлатлари, 
саноат корхоналарин и н г к,аттиь; ва суюк, чици н ди лари , ра­
д и о акти в м оддалари , н еф ть м а\с у л о т л ар и ва б ош кд лар- 
н и н г чик,индилари б илан и ф ло сл ан м ок да. М ана бу асо- 
сий зиддиятдир.
Агар содир булаётган ж араёнга ф алсаф ий нукдаи назар- 
дан ёндаш сак, инсон и ят узининг актив ф аолияти натижа- 
сида табиийликдан сунъийликка утиш ни афзалрок, курмок,- 
да. Т абиийликни табиатнинг узи яратади, сунъийликни ин- 
сон н и н г табиий тарак,к,иёт жараёнларига зуравонлик билан 
аралаш уви натижасида яратилган м у\сули, деб кдралмокда. 
Агар табиийликни табиатнинг таркибий кисмига мое кела- 
диган табиий тарихий, ^зига хос юзага келган жараён де- 
йилса, сунъийликни и н сон н и н г сунъий, узи яратган ф ао ­
л и яти , деса х;ам булаверади. Аммо сунъийлик табиатнинг 
табиий ривож ига мос келавермайди. И нсоният, ж ам иятнинг 
табиатини тубдан узгартириш га кдратилган ф аолияти булиб, 
табиат ривожига зид холатни келтириб чикдради. Т абиий- 
л и к бир бутунлик, табиатга маъкул буладиган йуналиш да 
ривож ланаверади. С унъийликда инсон узи н и н г мак;садига 
эриш иш учун узинин г ик,тисодий талабини кон ди ри ш н и
биринчи уринга куйиш га \а р а к а т килади.
Ш ундай к,илиб, табиат билан ж ам ият уртасида узаро таъ- 
сир, м уносабат табиатни узгартириб, ян ги ш арт-ш арои т- 
л арни, янги узаро муносабатларни келтириб чикдряпти. Шу 
билан бирга, янги ш ароитда и н со н н и н г куз унгида табиий 
экологик м у\ит узининг аслидаги \олатда, аслидаги таби­
атга хос гузалликда, меъёрий куриниш да кузга ташланмок,- 
ни та^озо этади. Бундай *олат \а р бир инсонга- ру\лан и ш - 
ни, тетикли кни, яхш и кайф иятли булиш ни таъминлайди. 
Гуллаб яш наётган дарахтзорларни, урм онларни, гузал та ­
б и атн и , \а л и кул тегм аган, и н со н кадам и етм аган кука- 
лам зорларни куриш , улардан кувониш , ру \лан и ш и н сон ­
га, албатта, си \ат-сало м атл и к бахш этади.
22



Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish