Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Экология хацида тушунча.
И нсон барча тири к мавжудотлар каби биологик \ам д а 
биоиж тим оий ж онли организм сифатида узини ураб турган 
атр о ф -м у \и т билан чамбарчас б о ти к.- У нинг асосий эко л о ­
гик э\ти ёж л ар и — тоза и чи м ли к суви, тоза \а в о , етарли 
микдорда х.аво оксигени ва тоза озик.-овк.агдир \ам д а сог- 
лом она-ю заминдир. Буларсиз с о т о м турмуш тарзини, орга- 
низм нинг с о т о м булиш ини тасаввур \а м к,илиб булмайди. 
Булар эса экологик омиллардир.
«Экология» атамаси дарвинист биолог олим Э. Геккел 
том онидан 1866 йилда ф анга киритилади. У сузнинг гарж и- 
маси «Уй-жой туф иси д аги таълимот» булиб, асосан бу ф ан , 
тири к ж онларнинг яш аш маконларида бир-бирларига таъ- 
сир курсатиш ларини \ам д а улар яш аб турган макондаги та- 
биий му^ит ом илларининг ва ж онзотларнинг узаро муно-
18


сабатларини, табиий мух,итнинг уларга таъсирини ва улар- 
нинг табиий м у \и тга таъ си ри н и урганиш и ф ан сиф атида 
тан олинди. Т и р и к м авж удотларнинг — орган и зм л ар н и н г 
тузилиш дараж асига мос \олатда экология аутоэкология ва 
син эко л оги яга булинади.
— А утоэкология айрим орган и зм л арн и н г уз хусусият- 
лари оркдли а тр о ф -м у \и т билан боглан и ш и н и , \аё т и й ва- 
зиф аларини уташ ини, уша системадан таш кдри, бош кд ком - 
понентдан аж ралган ^олатда яш аш и н и кузатади. Ш ундай 
к,илиб, аутоэкология айрим зотларнинг м у \и т билан узаро 
таъсирини урганади.
— С и н э к о л о ги я — о р ган и зм л ар гу р у \и н и д и а л е к т и к
бирликда ва узаро богланганлигини \и с о б г а олиб, к о м п ­
лекс, х;ар том о н л ам а урганадиган ф ан . Э ко л о ги я н и аник
объектлар ва и зл ан и ш мух;итларига кдраб \ам  си н ф ларга 
булиш м у м ки н . М асал ан , ин сон э к о л о ги я с и , \а й в о н л а р , 
усимликлар, м икроорганизм лар экологияси ва бошкдлар.
Уз навбатида, бу гурухдарни зоти дараж асида, поп уля­
ция дараж асида урганиш м умкин, \ат то к и буларни сувда, 
хдвода, тупрокда, косм ос буш ликдарида \а м урганиш м ум ­
кин. Х,озирги зам он экологи яси н и н г асосий вазиф аларини 
куйидагича таъриф лаш мумкин:
— атр о ф -м у \и тн и сиф атли, ти ри к мавжудотларга зара- 
ри тегм айдиган ^олатда сакдаш н и >^кук,ий, тех н и к, таш - 
килий б о ш кд р и ш н и н г, табиий м у^и тн и н г ф ази латлари н и
яхш илаш нинг ком плекс, стратегик чора-тадбирларини иш - 
лаб чик,иш, к,олаверса, пировардида а \о л и н и н г с и \а т -с а л о - 
матлик дараж асини кутариш;
— бузилган таб и и й му^итни ти клаш , ш улар кдторида 
к,и шло к, хужалиги мак,садида ф ойдаланиб, издан чик,к,ан ер- 
л арн и , чорва бок,иладиган яй ловларн и , \о си л д о р л и ги па- 
сайиб кетган тупрокдарни кдйта ти клаш , сув \ав залар и ва 
бош кд экологи к ти зим ларн и н г унум дорлигини ош ириш ;
— б и о с ф е р а н и н г н ам ун а булади ган к,исм ини сакд аб
Колиш;
— ур банизаци я ж араён лари н и н г экоти зм га тазй и ки н и
урганиш , ун и н г олдини олиш тадбирларини иш лаб чик,иш,
19


ёш ликдан бош лаб узлуксиз таълим бериш услубларини иш - 
лаб чикиш ва амалиётга татбик, этиш , баркам ол экологик 
маънавиятга эга булган авлодларни тайёрлаш .
И м кони борича табиий м у^итнинг ш ахсий мак,садлар 
учун ф ойдаланиш окибатида бузилиш ига йул цуйм аслик
к,онуний том онларини иш лаб чициш ва к,онун олдида \ам м а
баробар экан ини ом мага туш унтириш ни, ом м авий ахборот 
воситаларининг бу борадаги и ш ини кучайтириш ни янада 
ривож лантириш лозим.
И нсон табиат \оси л аси булиб, у узи яш аб турган таби ­
ий му^итдан холи эмас, аксинча, чамбарчас богланган. Ш у- 
н и н г учун \а м одам н и н г \а ё т ф аоли яти н и экологи к нук,- 
таи назардан урганиш ва ёндаш иш замон талабидир.
И нсон экологияси ту ф и си д аги ф ан н и н г асосий ма^са- 
ди, йуналиш и инсон яш аб турган табиий м у \и тн и н г и ш ­
лаб чикдриш м у\ити билан узаро таъсирини, узаро муноса- 
батларини бир-бирларига мос келадиган \о латга келтириш - 
дир, шунга ш арт-ш ароит тугдириш дир. Акс \о л д а , инсон 
оммаси орасида жуда куп касалликлар, ж ар о\атлар руй бе- 
риш и мукдррар. Соглик бу — бойлик.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish