Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Х,ар галги овк,атланишла бадан доциологияси цонуният-



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

92


Х,ар галги овк,атланишла бадан доциологияси цонуният- 
ларини хисобга олиш.
— О вкатланиш вакти булди ёки реж им га риоя кила- 
ман, деб овкатга и ш та\а булмаса \а м овкатланавермасдан, 
ф акат корин очикканда овкатланиш ни одат килиш . Х,акикий 
очликни билиш учун овкатланиш дан олдин 200г гача сув 
ичиш тавсия килинади. Агар сув ичгандан кейин \ам очлик 
сезилса, овкатланиш керак булади.
— Овкатланиш вакгида ва ундан 15—20 да кика олдин 
сув, чой каби сую кдикларни ичмаслик. Чунки бу суюкдик- 
лар ош козон ш ирасини сую лтириб, унинг овкатларни \азм
Килиш кучини камайтиради ва ош козонга йигилган ш ира- 
ни узи билан олиб кетади. Ш унингдек, овкатлангандан кейин 
\а м 1 — 1,5 соатгача сую кдик ичмасликни одат килиш керак. 
С у ю к п и к л ар н и о в к а т л а н и ш л а р о р а л и к л а р и д а истеъм ол 
Килиш мумкин.
— Бир галги овкатланиш вакгида овкатнинг умумий мик- 
дори куюк-суюкдик биргаликда 1 — 1,5 литрдан ошмасин.
— Истеъмол килинадиган овкат жудаям иссик ёки со- 
вук булмасин. О вкатнинг кароратини тана 
х д р о р а т и г а
(35— 
45°С) якин булгани маъкул. Ч ой, коф е, какао каби ичим- 
ликлар 50—60°С атроф ида, салкинлантирувчи ёки чанков- 
босди ичимликлар 18—25°С атроф ида булгани яхши. Овкат 
устига муздек сув ичиш ёки м узкайм ок ейиш зарарли одат 
\исоблан ади ва бу ош ко зо н -и ч акл ар ф ао л и яти н и н г бузи- 
лиш и билан боглик муаммоларга олиб келади.
— А ччик чой, кофе, какао каби кучли кузгатувчи ичим- 
ликларни чегараланган микдорда истеъмол килиш. Чунки 
улар о р га н и зм д а к и с л о та л и м у к и тн и н г к у т а р и л и ш и га , 
окибатда организм учун зарарли булган сийдик кислотаси 
ва шу кабиларнинг \о си л булишига ш ароит яратади.
— Тозаланган овкатликлар; олий нав ундан тайёрланган 
ма\сулотлар — булочка, печенье, пряник, тор! \ам да мака- 
ронларни чегаралаш. Чунки улар организмда хилт \осил були­
шига ва у хилтлар бугимлар, организмнинг бушликдари ва 
ички аъзоларда тупланиб, касапликларга сабабчи булади.
93


— Кундалик овкатлар таркибига мавсумга к,араб салат- 
лар, полиз м а\сулотлари, кул ва КУРУК м евалар, сут м а\су- 
л отларини (сутнинг узи о рган и зм да хилтни купайтиради) 
куп р о к киритинг.
— Э р тал аб к и н о н у ш та га м ев а л а р д а н б и р о н -б и р и н и
(ковун кам шу кисобда), мева ёки полиз максулотлари шар- 
батларини истеъмол кдп и ш н и , туш ликка асосий овкат би- 
лан 200—300 г салат, кечкурунга енгил су ю к овкат, уйкуга 
ётиш дан олдин 150 —200 гёрси злан тири лган к а т и к ё к и шун- 
ча микдорда мева ёки полиз м а\сулотлари ш арбатини ис­
теъмол килиш ни одат к,илиш.
— Салатлар асосан 3—4 турдаги полиз м а\сулотлари ва 
кукатлардан иборат булиб, уларга уксус, кучли аччик-чу- 
чуклар ва ош тузи иш латм аслик. Албатта салатлар пиш и- 
рилмасдан истеъмол к,илинади. С абзи, кизил лавлаги, турп, 
пиёз, булгор калампири каби ларн и нг 2—3 туридан тайёр- 
лан и б, \а р бир салатнинг таркибида укроп, петруш ка, пиёз 
ёки сари м сок булиш и керак. Салатларга ош тузини иш ла- 
тиш шарт эмас. Чунки салатн и н г узи орган и зм н и н г м ине­
рал тузлар, микроэлементлар ва витаминларга булган талаби- 
ни кондиради. Салатларнинг таъ ^и н и яхш илаш учун унга мо- 
янез, каймок, сметана, катик, сузма, асал кушиш мумкин.
— Хдйвон ёгларини истеъмол ки л и ш н и катти к чегара- 
лаш . Улар овкатнинг ош козон ва ичакларда \а з м булишига 
тускинлик килиб, ю рак инф аркти хавф ини ош иради.
— Л укма кан ч ал и к куп ч ай н алса у н и н г казм булиш и 
ш унча осон ва тез булади. Л укм ани куп чайнаш уни сулак 
билан яхши аралаш иш ини таъм инлайди. Сулак таркибида 
эса овкатни \а з м килувчи ф ер м ен тл ар булади. Т иш лари 
тукилган киш иларга ясам ати ш л ар куйдиргунча овкатни гушт 
Киймалагич ёки киргич каби м айдаловчи воситалардан утка- 
зиб ейиш таклиф килинади.
— О вкатни ортикча ей и ш н и одат килм аслик. Чунки ор- 
ти кча истеъмол килинган овкат ички аъзоларн и зурикиб 
иш лаш га мажбур килади ва окибатда уларнинг ф аолиятини 
издан чикаради.
94


— Х аф тасига бир кун, ойда 1—3 кун очлик утказиш ни 
одат цилиш . Айник;са, дам олиш кунлари, туй, байрам ва 
улф атчиликлардан кейин очлик жуда ф ойдали тадбир. Бу 
даврда ички аъзолар ва бутун организм узини-узи тозалаш - 
га улгуради. О члик даврида 1,5—2 литр кдйнатилган сув ичиш 
талаб этилад и.
— Бутун кун давомида \а р 1 — 1,5 соатда 100— 150 г сув 
ёки ш арбат ичиш ни одат кдпиш. Агар минерал сув ичсан- 
гиз, х,ар ^афтада унинг турини янгилаб боринг. П епси, кола, 
ф анта каби ичим ликларнинг организмга ф ойдасидан зиё- 
ни куп. Э нг яхш и ва фойдали ичимлик оддий сув эканлиги 
эсингиздан чик,масин.
— Б и зн и н г ш ароитимизда кафе, бар, ресторан ва шун- 
док, кучаларда тайёрланадиган овкдтлар ош п азларн и н г ус- 
луб ва масъулиятларига кура н и \о ятд а м алакасиз тайёрла- 
нади. Ш унинг учун, асосан уйда ов^атланиш ни одат кдл- 
ган маъкул. Ш унингдек, саноат иш лаб-чик,ариш и асосида 
буладиган овкдтлар, шарбатлар, чанк,овбосди ичимликлар, 
консервалар, колбаса ва шу кабиларни \а м чегараланган 
микдорда истеъмол килиш ни одат цилиш л озим.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish