Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Зарарли одатлардан халос булиш



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

15.6. Зарарли одатлардан халос булиш
Х ар кандай ш ароитда хам зарарли одатларга карш и ку­
раш асосан и кки та й у н ал и ш д а оли б борилади. Б и р и н ч и си , 
умумий тадбирлардан иборат булиб, булар ки ш и л ар сало-
349


м атлигига зарарли таъ си р курсатувчи м а\су л о тл ар н и иш - 
л аб ч и к а р и ш , ун и н г савдоси ва р е к л а м а с и н и чегаралаш , 
а \о л и уртаси д а у л а р н и н г за р а р и н и ту ш у н ти р и ш га к ара- 
ти лган иш ларни йулга куйиш . Бу услуб ак о л и н и н г онгли 
ва м у л о \азал и катлам лари учунгина таъ си р л и булиш и м ум ­
ки н . Х ар \о л д а каётий каки кат ш ундан д алол ат беради.
Зарарли одатларга карш и кураш йулидаги и кки н ч и тад- 
б и р — бу шахсий каракатлар мажмуидан иборат булиб, бу 
\ а р б и р к и ш и н и н г зарарли од атларга м ун осабати , каш ан - 
д а, и ч к и л и к б о з, ги ёкван д ларн и н г узларидаги зарарли одат- 
л ар дан халос булиш лари йулидаги каракатлардан иборат. 
Х о зи рги бо зор ик,тисодиёти ш ар о и ти д а б и з учун ана шу 
и к к и н ч и с и мукимрок,- С аб аб и , м уам м о кд н ч ал и к ж акон - 
шумул акам и ят касб этм аси н , у б и л ан к,анчадан-к,анча ну- 
ф узли таш ки л отлар, ти зи м л ар ва катто, давлатлар шугул- 
л а н м а с и н , бу м асалада к а ш а н д а , и ч к и л и к б о з, гиёкванд- 
нинг узидан бошкд бирон киш и, мутахассис ёки ж ам и ятн и н г 
каракат ва урини ш л ар и дан нати ж а ч и км ай д и . Ш ун и н г учун 
бу и ш н и , э н г ав в ал о , кар б и р к а ш а н д а , и ч к и л и к б о з ва 
ги ёк ван д н и н г узи уйлаб, у зи н и н г каёти , турм уш и , о и л а- 
си ва со гл и ги н и н г м укимлиги нуктаи н азари дан масалани 
кал ки л и ш и керак. Б ун и н г учун эс а ки ш и га он г-м улока- 
за, ок,илона к а р о р , яш а ш ва со гл о м бул и ш учун кучли 
х о ки ш н и н г булиш и никоятда м уким. Бундай мулоказала- 
ри булм аган ки ш и н и бу йулдан кай тар и ш ки й и н .
Д ем ак, зарарли одатлардан халос булиш йулидаги кара- 
к атн и н г э н г б иринчи талаби — уз каёти ва соглиги тугри- 
сида онгли мулоказа юрита билиш .
Х олаверса, утказилган и ж ти м ои й тек ш и р и ш л ар хуло- 
салар и га Караганда, 80 ф о и зга я к и н к и ш и л ар узларидаги 
за р ар л и о д атл ар д ан кутула о л м а ё т г а н л и к л а р д а н ш и к о я т 
киладилар. К уриниб турибдики, куп чи ли к одамлар узлари­
даги зарарли одатларга та н ки д и й карайди лар. Бунинг узи 
катта ran. Эндиги масала шу кар аш н и амалга ош ириш да. 
Б у н и н г учун эса киш и зарарли о д атл ар дан халос булиш
м асаласида катъий карорга келиш и керак.
350


Зарарли одатлар билан а \в о л ш ундайки, буларга урган- 
ган купчилик киш иларда уларнинг би р нечтасини кузатиш
м у м ки н . 
М асалан, чеккан ки ш и ичади ёки ичган ки ш и
тортиш и \а м мумкин. Булардан таш кари , зарарли одатлар- 
н и н г \а р бир туринин г \а м бир кднча услублари бор. М аса­
л ан , там аки н и нос, чилим, сигарет ш аклида кулловчилар, 
и ч ки л и кб о зли к н и н г пиво, вино, ароц каби турларига урган- 
ганлар, ги ё\в ан д л ар н и н г эса тутатиш , эзи б ичиш дан тор- 
тиб, танага санчадиганларигача. Одатда ш аклланган каш ан - 
да, ич ки ли кб оз ёки гиёкванд уларнинг тур ва услубларини 
фарк,ига бормай куллайверади. Ш унинг учун, зарарли одат- 
лардан халос булиш да уларнинг б и р о н -б и р туридан а л о \и - 
да эм ас, балки барча турларидан биратула халос булиш га 
\а р а к а т килиш керак булади. Бу к и ш и н и н г узидаги зарарли 
одатларга карш и курашдаги эн г асосий талаб \и со б л ан ад и .
Зарарли одатлар орасида окибати ж и \атд ан эн г хавф ли- 
си ги ё\в ан д л и к булса-да, киш ини бош кд зарарли одатларга 
ундаш и ва анча ом мавийлиги ж и \атд ан и ч ки л и кн и н г таъ- 
сири кучлирок,. С абаби ш ундаки, б и р и н ч и д а н , куп чи ли к 
и ч ки л и кн и унча катта зиён келтирм айди ва ш ун и н г учун 
\а м о з-м о з ичиш м ум кин, деб кисоблайди. И к к и н ч и д ан , 
озгина микдордаги ичкилик \а м киш и характери н и н г ш акл- 
лан и ш и да мух,им роль уйновчи ирода коби ли яти н и сусай- 
тиради ва бундай киш илар такдири купрок, вазиятга, и ч ки ­
л и к таъсиридаги \ав о й и кисларга б о м и к булиб колади. З а ­
рарли одатлардан халос булиш йулидаги каракат дастурини 
куйидагича белгилаш мумкин.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish