Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


ниш «Ижтимоий химоя» йил и деб эълон хилиниши хам бу-



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

ниш «Ижтимоий химоя» йил и деб эълон хилиниши хам бу- 
иинг ёрцин мисолидир. Умуман олганда, ин сон саломатли 
гини асрашда рухий холатнинг ахамияти катта. Биз купинч; 
одамларга «асабинтизни асранг», деб маслахат бсрамиз. Эш 
куп учрайдиган юрак хон-том ир касалликларининг олдини 
олишда хис-туйрулар, хаяжонларнинг, кайф иятларнинг хода 
ти катта ах,мият касб этади. И н сон н и н г хиссиётлари раш
барангдир. Биз кун давомида ним адандир хувонамиз, хай 
ратланамиз, хайгурамиз, бахтни туямиз. К ечинмаларнинг б\ 
каби хилма-хиллиги инсон рухий олам ининт тараххий эт 
ганлигидан дарак бсради. Батритош лик, бефархлик, локдйл 
лик инсон рухий маънавий дунёсининг хаш ш окдиги б о н а
хисобланади. Хиссиётлар икки гурухта булинади:
1. О рганизм нинт ю хори тонуси иж обий, ёхимли — сте 
ни к хиссиётлар.
2. Кдйгули, там тин, салбий — астеник хиссиётлардир 
Оддий туйтулардан таш хари, олий хислар хам мавжуд булиб 
улар она юртга булган мехр-мухаббат, эти к наф осат, жа
364


м ият м анф аати учун цайгуриш ва бош кари ш ди р. Б у \и с с и - 
ётлар ижобий ва салбий куринищ ца булиш и м умкин. И ж о- 
бий \и с л а р и н соннинт эх>тиросларини о ш и ради , ф аоллаш - 
тиради. И н сон уз олдига бирор бир м аксадн и куяр экан , 
уни амалга ош ириш да эн г олий *ислар уйгонади. Х иссиёт- 
лар билан б о т и к реакциялар вок;еа кодисаларни идрок этиш
натю касида амалга ош ади. О дам атр о ф -м уки тдаги вокеа- 
хдцисалар, нарсалар \ак,идаги туш унчаларига кура х^сси й 
таъсирланади.
Рукш унослар ш уни таъ ки д лай д и л ар ки , х;ислар дастлаб 
м ия пустлопщ а юзага кслиб, сунгра бошк,а булимларга тар- 
калар экан. Бу синов, тажрибаларда уз исботини топтан. Буюк 
рус ф изиологи И. П. П авлов м ия катга яри м ш арида юзага 
келган кечинм алар турлича куриниш да ути ш и н и аникдади 
ва улар го*о енгил, го^о ц и й и н ч и л и к б и л ан кечади , деб 
кайд килган эди. Бош м ия п устининг киссиётларга нисба- 
та н та р т и б га солувч и та ъ с и р и м иссий м у к и тн и , ул арн и
кузговчи таш ки м и м и кал ар , и н ти л и ш л а р н и тор м озл овч и
таъсир сифатида юзага келади. М ия пустида пайдо булувчи 
импульслар интеллектлар таъсирида кучайиш и \а м м ум кин. 
Баъзан аксинча кам булади, яън и пустлок, ости м арказла- 
р и н и н г к еск и н кузталиш и н ати ж аси да у н и н г тон у си па- 
сайиш и билан м арказий асаб ф ао л и яти бузилади. Бундай 
\о л атд а одам узини куярга ж ой топ олм ай ди , узини йукр- 
тиб куйиш и х,ам мумкин. «Жа^л чи ккан д а — акд кетади» 
деб айнан шу колатга айтилади.
Рух^й кутаринкилик, хурсандчилик, яхш и кай ф и ят х,ар 
кан д ай чарчок,ни й укоти б , од ам га куч б а ти ш л а й д и , иш
кобилиятини оширади. К и ш и н и н г кун тартиби кай даражада 
яхш и таш кил этилган булса, организм ш унчалик яхши сак- 
ланади. А ник белгиланган вакуда овкатланиш одати овкатни 
хдзм килиш ва киш и организм нинг туйимли моддалар б и ­
лан туйини ш ини таъминлайди. У тказилган таж рибалар шуни 
курсатадики, одам канчалик банд булишидан катьий назар, 
узи хокласа, бирозгина ирода кучи билан уз шахсий кун тарти- 
бини Урнатиши мумкин. Т уф и таксимланган кун тартиби асаб
365


ти зи м и н и мустахкамлаб, ин со н ум рини узайтириш га хиз- 
м ат килади. И н с о н н и н г таш ки мухити бу ф акатги н а сув, 
хаво, тупрок, усимликлар дунёси, хайвонот олам и булиб- 
гина колмасдан, иш ва турмуш ш ароитидаги ж ам оатчилик 
хамдир. Рухшунослар олиб борган тадкикотлардан маълум 
булиш ича, касрда рахбарлар ва ж ам оатчилик таш кш ю тлари 
том он и д ан и ш чи-ходим ларга гамхзфлик курсатилса, улар 
мехнати кддрланса, ишга булган иж обий м уносабат янада 
ош ади, рухий ш д ш м н и яхш илаш мехнат унумдорлиги, си- 
ф атини яхш илаш га хизм ат килади. Ж амоадати кай ф и ят ж а- 
моа аъзолари кайф иятининг йигш щ иси эмас, балки купрок 
ум рнинт биргаликдаги ф аолиятлари харакатлари натижаси 
Хисобланади. Туш кунлик кайфиятидаги битта одам уз таш - 
виш ларини бош каларга «ю ктириш и» ва акси н ча, кувнок, 
бахтли одам уз ташаббуси билан бош каларда хам кутаринки 
кайф ият, соглом мухитни юзага келтириш и мумкин. Ж амо- 
анинг ф икри таъсир >отсазишнинг мухим восигасадир. Ш у- 
нинг учун хам жамоада ту ф и , 
с о р л о м
ф икрлаш м алакасини 
таркиб топтириш га харакаг кдниш , ай н и мудцао. Узаро му- 
носабатлардаги самим ий, и л и к муносабатлар мсхиат унум- 
дорлигини 5 %дан 20 %га кааар ош ириш им конини бсради.
Ш ар кн и н г бую к аллом аси ибн С и н о барча касаллик- 
л арн и даволаш да рухий холатн и н г м ухимлигиии уз асарла- 
рида кайд этган. И чки аъзоларн и н г куплаб касалликларга 
учраш и сабабларини олим асабий, рухий толикиш дан киди- 
ради. Рухий жихатдан носоклом мухитда инсон узини ёмон 
хис килади, бу холат унинг саломатлиги иш ф аолияти си - 
ф атини пасайтиради. Ш у н и н г учун хам, хар кандай ш аро- 
итда хам рухий соглом мухит яратиш га харакат ки ли ш зару- 
рияти тугилади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish