Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Индивидуаллик. Х,ар бир инсон узигагина хос бетакрор 
хусусиятларга эга. Ш ахсн и н г узига хос ки рралари н и н г му-
368


жассамлаш уви индивидуалликни вужудга келтиради. И н д и - 
видуаллик ш ахснинг интеллектуал, миссий ва иродали ли к 
сокаларида нам оён булади. Р о сси ял и к олим А. Г. К овалёв 
тавсиф ига кура, шахе куйидаги тузилиш га эта:
1. Й уналганлик — вокели кка нисбатан и н со н м уноса- 
б атини ан икдайди, унга узаро таъсир этувчи х;ар хил хусу- 
сиятли гоявий ва ам алий ку рА тм ал ар, к и зи к и ш л ар экти- 
ёжлар киради. Устувор йуналганлик ш ахсн и н г барча рукий 
ф аоли яти н и белгилайди.
2. И м кон и ятлар — ф аол и ятн и н г муваффак,иятли амалга 
о ш и ш и н и таъм инлаш и л озим . Узаро таъсир этувчи ва узаро 
б огл и к булган турлича кобилиятдир.
3. Х арактер — и ж ти м о и й мукитда ш ах сн и н г хулк-ат- 
вор, колатини аникдайди. О дам н и н г рукий \а ё т и ш акли ва 
мазмуни характерда нам оён булади. Характер тизим идан иро- 
давий ва м аънавий сиф атлар ажратилади.
Кобилият — ш ахсн и н г м азкур ф ао л и я т и н и м уваф ф а- 
киятли амалга ош ириш ш арти \и со б л ан ган ва бун и н г учун 
з а
рур билим , куникм а ва м алакаларни эгаллаш д и н ам и ка- 
сида юзага чикддиган ф аркдарда нам оён буладиган ин ди - 
видуал-нсихологик хусусиятдир. У бир од ам н и н г бош кд бир 
одамдан фарк; кдладиган белгисидир. К оби ли ятлар тарак,- 
киётининг ю ксак боскичи истеъдод деб аталади. Истеъдод бу 
киш ига кандайдир мураккаб мекнат ф аолиятини мустак,ил, 
сиф атли амалга ош ириш им конини берадиган кобилиятлар 
йигидисидир. Одам м уайян кобилиятлар билан дунёга кела- 
д и, агар бу кобилиятлар ривож лантирилсагина, истеъдодга 
айланади, акс \о л д а ривож ланмай колиш и мумкин.
Ирода — ки ш и н и н г олдига куйилган м аксадларга э р и - 
ш иш ида к и й и н ч и л и к л ар н и енгиб утиш га карати лган ф а- 
олияти ва хулк-атворини онгли равиш да таш ки л ки л и ш и
ва >Ь-узини б ош кариш и демакдир. И рода, и н сон ф аолли - 
ги н и н г алокида ш акл и , х у л к -атво р н и та ш к и л э т и ш н и н г
Куйилган максад билан белгиланадиган туридир. А йни кса
соглом турмуш тарзи куни км а-м алакалари н и н г ш акллан и - 
ш ида ироданинг акамияти катта. Зарарли одатлардан узини 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish