Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Миллий-этник омилларни кисобга олиш



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Миллий-этник омилларни кисобга олиш. Х озирги давр- 
даги деярлик \а р бир ж ам ият учун характерли булган нар- 
са, асосий аколи тарки б и га турли м иллат ваки л л ар и н и н г 
куплаб кириб бориш и. Бу кол турли м иллат вакилларидан 
тузиладиган оилалар сон и н и кам ош ириб боради. Бундай 
оила тиббий-биологик жикатдан маъкул. Чунки бунда кон 
як,инлиги хавфи умуман булмайди. Н атижада бундай оила- 
лардан дунёга келган ф арзан дларн и н г с о м о м ва иктидорли 
булиш им кониятлари куп булади. Л екин бу ердаги муаммо 
турли м иллат вакиллари >фтасидаги ди н и й , урфий ф аркдар 
окибатидаги келиш м овчиликларнинг булиш эктимолида. Бу 
м уам мони \а л килиш учун кар иккала том он (ж умладан, 
булгуси кудалар кам) олдиндан келиш иб олиш лари керак.
Иккинчидан, интернационал оилаларда турмуш ни уму- 
м инсоний кадриятлар ва тартиб-коидалар асосида таш кил 
Килиш кам муаммони иж обий кал цилади. Л еки н бунинг 
учун иккала том он кам ум ум инсоний кдцрият ва тартиб- 
коидаларни яхши билиш лари керак. Акс колда, кар бир м и л­
лат вакили асосан узининг миллатига мансуб тартиб ва урф - 
одатларни ум ум инсоний, деб туриб олиш и мумкин. Хул- 
лас, ундай оила вакиллари тор доирадаги кизикиш лардан 
ум уминсоний кддриятларга купрок, як,ин булиш и, одамлар 
уртасидаги м иллий, иркий, иж тимоий ф аркдарга ф алсаф ий 
к,арай билиш лари керак.
Худудий-географик омилларни кисобга олиш. И ж ти м о­
ий тараккиёт натижасидаги узаро муносабатлар дои раси н и н г 
кенгайиб бориш и турли 
КУДУД, 
каттоки, юртларда яш ай ди - 
ган йигит ва кизларни н г оила куриш экгим олин и купайти- 
ради. Бунда асосан булгуси кели н н и н г уз сгга-онаси, кдрин- 
д о ш -т у к к а н л а р и , к и ш л о ги ёки ю ртига б о м а н и б кол и ш
м уаммоси булиш и мумкин. Бундай муаммо, катто к ел и н ­
н и н г ота-он алар и д а кам чбулиши м ум кин. Бу ан ча н ози к 
масалани купрок келин тсгмон яхш и уйлаши керак. Х из бола 
вояга етгач, худди куш аек учиб кетиш и, уни ки м н и н г то- 
мига «куниши» бу куп рок такд и рн и н г иш и. Ш унинг учун 
кизлар узокрокка «учиб» кетсалар, буни катта муаммо ки л- 
масдан, уларга о к й^л ва бахт тилаш кар бир ота-он ан и н г
276


бурчи. Т абиат киз болани куникиш га м ойил килиб яратган. 
У узи н и н г каётини оила кургандан кей и н бош лайди ва оила 
кдерда таш кил топса, ун и н г учун юрт \а м , ватан \а м уша 
ерда. Бу н и \о ятд а оддий каёт какикати. Буни яхш и англаш
эса и н сон л арн и н г вазиф аси.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish