X б о б
ЭКОЛОГИК ТОЗА СУВНИНГ с о г л о м
ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДАГИ
АХАМИЯТИ
Табиий м у\итда — биосф ерада яш аётган
тирик ж онлар-
ни н г жами би р-б и ри билан, уз навбатида, табиий атроф -
м у\и т ом иллари билан узаро чамбарчас бокланган. Табиий
м утите и з ж о н и в о р л а р б у л м ай д и , ж о н и в о р л ар си з
таб и и й
м у \и т булмайди. Т аш ки атр оф -м у \и тд ан жонли табиат узи
учун озука топиб \а ё т ксчиради. Таш ки м у\и т объектлари
ти р и к ж он л ар га бево си та ёки б и лвоси та ижобий таъ си р
курсатиш и н атиж асида т и р и к ж о н зотларн и н г куп ай и ш и ,
гараккиёти ва ти р и к колиш и таъминланади. Таш ки м у \и т
омиллари ти р и к ж онларга уз таъсирини курсатади, уз н ав
батида, ти р и к ж о н л арн и н г таъсирида табиий м у\и т \а м
узга-
риш ларга учрайди. Д ем ак, таби атн и н г абиотик омиллари б и
лан биотик ом иллари уртасидаги узаро б о гл ан и и тар , таъ-
сирлар, муносабатлар табиатда \аётн и таъминлайди. Аммо,
бу богланиш лар, таъсирлар, муносабатлар табиатдаги намлик-
ларсиз, куёш нинг нурисиз, кавонинг оксигенисиз ва модда
алмаш иниш ж араёнларисиз вужудга келмайди.
К,изиги ш ундаки, табиатдаги ,\амма жонли организм бир-
бирига ем иш . Ж ум ладан, ут-уланларни \ай в о н л ар истеъ-
мол килса, йирткичлар эса уша
кайвонлар билан ози клан а-
ди ва коказо. А м м о кандай озукан и истеъмол ки лм аси н ,
сувсиз нам ликсиз истеъмол килинган озукалар \азм булмай-
ди. О вкат элсм ентлари орган и зм га сингмайди, организмда
пайдо булган ч и к и н д и л ар н ам л и к си з организм дан чи ки б
кстолмайди.
Ш ун инг учун, сувни оби каёт, дейдилар. С ув
сиз каётни тасаввур килиб булмайди. Сув инсонлар ва жо-
217
ниворлар, усимликлар дунёси, микроорганизмлар, хуллас, бу-
тун борлик, учун зарур булган табиатнинг инъомидир.
И н с о н н и н г с о т о м турмуш тар зи н и ш акллан ти ри ш да
экологи к тоза сув энг катта роль уйновчи ом илга киради.
Сув о рган и зм га ф акдт озукд си ф ати да — ичиш учунгина
кер ак булиб колм ай, балки и н с о н н и н г
ш ахсий гигиеник
э\ги ёж л ар и н и кондириш учун зарур булган табиий м у \и т —
ом илидир.
Сув аж ойиб м инерал, табиатда ун и н г урнини босади-
ган \е ч нарса йук- Ш унинг учун \а м , у бебако, о л л о \н и н г
бандаларига такдим этган инъомидир.
С ув тугрисида ш ои рлар газаллар ту к и й д и , ривоятлар
ёзиш ади, кднча-канча илмий асарлар чоп этилмокда.
И нсон учун сувнинг ф и зи ологи к
норм аси бир суткада
2,5—3 литрга тенг (катталар учун). К у н н и н г и сси к жазирама
кунлари бу м икаор 1,5—2 баробар ортиш и м ум кин, бундан
таш кд р и .оги р ж и см о н и й м е \н а т к и л и н са, сув истеъмоли
катто 8— 10 литрга стиш и мумкин. Одам тан аси н и н г 65—70
% ини сув таш кил кдпади. Куп
м икдордаги сув терлаш на-
тиж асида организм дан чикиб кетади. О рган и зм да 6 —8 %
сув й укотилса, о р га н и зм н и н г \а р о р а т и кутари лади , тери
к,изариб, юрак уриши, нафас олиш тезлаш ади, мускуллар чар-
чайди, бош айланиб оф и й ди . Агар сув йукотиш 10 %га етса,
организм
огир колатга тушиб крлади, 15—20
% сув йукотиш
чидамсиз организмларни улимга олиб бориш и мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: