Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Туирок,нинг ифлосланиши курсаткичлари



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Туирок,нинг ифлосланиши курсаткичлари:
1-жадвал
Тулрокиимг
тарифа
К литр
1 кг тупрокдаги 
гижжа 
тухумлари сони
0,25 м-’ майдонда 
аникданган 
пашша тухумидан 
чиккан куртлар 
(кУгирчокчалар 
сони)
Тоза
тупрок
1,0 ва 
юкори
0
0
Ифлосланган
0.00-0.01
10 лам ортик
1 —2 нусха
Ута
ифюсланган
0.01 лай 
кам
10 лай ортик
5 ва ундан ортик,
2-жадвал
Туирокнинг
тарифа
Тупрокнинг 
санитарии сони
Днаэроблар титри
Тоза тупрок
0.98-1,0
0,1 ва юцори
Оз ифлосланган
0.85-0,98
0,1-0,001
Ифлосламган
0.70-0,85
0,001-0,0001
Ута ифлосланган
0.70 лай кам
0.0001 ва унлаи паст
'• 
Плова: санитария сони — бу тупрокдаги ок,сил, азот микдо- 
рининг органик азотнинг микдорига нисбати.
207


Т у п р о к ш ароитида м икроорганизм лар тез купаяди, ах- 
лат таш лаш тухтатилгандан сунг ту п рок улардан тозалана 
боради. М асалан: ахлат таш лангандан сунг — 0,00001, туп ­
р о к н а м у н а с и д аги м и к р о б с о н и н и ко ятд а куп и кки ой 
утгач — 0,01, олти ой утгач — 0,1, бир йил утгач — 1,0га 
тенг, ян а ту п р о к тозаланиб, илгариги \олати га кайтган.
М аълум булиш ича, тупрок, ичак таёкчаларидан тахм и- 
нан бир йил давом ида тозаланади, уларнинг тупрокдан то- 
пилиш и, ун и н г янги иф лосланиш идан дарак беради. Т уп- 
рок,нинг гиж ж а тухумлари билан и ф лослан ган ли ги н и б и - 
л и ш у ч у н 1 к г т у п р о к д а ги ж ж а т у х у м л а р и н и н г с о н и
ан и кд ан ад и .
А^оли турар ж ойларидаги тупрокдарни м и к р о о р ган и зм ­
лар б и л ан и ф л о с л а н и ш и , м акаллалар кудуддарида о д ам - 
л а р н и н г с п о р т н и н г б и р о р ту р и б и л а н ш у г у л л а н и ш и , 
о р га н и зм н и ч и н и к ти р и ш мак,садида турли м аш к д а р н и н г 
утказилиш и со гл и к к а зарар булиш и мумкин. Ч унки ахлат- 
лар йигилган ж ойлардаги хдвонинг тарки би да дои м о м и к ­
роорган и зм л ар мавжуддир. М икроблар ш амолда и ф лосл ан - 
ган тупрок, чанглари билан \а м кавони и ф лослан ти ри ш и
м ум кин. Бундай ж ойларда ю гуриш , тез ю риш , кусш ван - 
н аси н и о л и ш ва б о ш к а м уолаж алар б и лан ш угуллан и ш
со гл и кка хавф тугдиради.
Ш у н и н г учун кам ш акар, посёлка ва к,ишло*ушрдаги 
а \о л и ящ ай д и ган ж ой ларн и тоза тути ш н и н г эп и д ем и оло- 
гик, гигиеник ва эко л о ги к а\ам и я ти катта.
Т урар ж о й л а р н и н г то зал и ги , о б о д о н л и ги , и р р и гац и я 
ш охобчаларидан ш алдираб сувларни оки б туриш и, дарахт 
ва у си м л и к д у н ё си н и н г сероблиги ю кумли касал л и кл ар - 
н и н г о л д и н и о л и ш г а ёрдам б ер ад и . Виз х о \л а й м и з м и , 
йукм и, ё ш л ар , усм ирлар эрталаб б и р ор сп ор т маш-ьдари 
билан ш угулланадилар. Ш унинг учун \а м , турар ж ой лар, 
х иёбонлар, дарахтзор м айдонлар, и с т и р о \а г б о гл ар и н и н г 
тозали ги н и д о и м о реж али равиш да сакдаб гуриш, бу б ора- 
да т а ш к и л и й , с ан и тар -тех н и к хужалик тадбирлари реж а- 
л ари н и иш лаб чик,иб, ам алиётда кулланилиш и ай н и муд-
208


даодир. Бу тадбирларни ам алга ош и ри ш да санитария на- 
зорати ни таш кил ки л и ш , м а \а л л а ш и ркатларининг ф аол- 
л и ги н и о ш и р и ш , а^олини сан и тар и я ва экологик к,оида- 
л ар и н и сацдаш га даъват этиш жуда зарур булиб цолди. С а- 
баби ш у н д ак и , * ози р ги к у н д а д и к \а ё т и м и зд а , а й н и к с а , 
тозал и кн и сакдаш да ё ш л ар н и н г беф аркдиги окибатида чи- 
к,индиларни пайт пойлаб, х о \л а га н ж ойларига таш лаб ке- 
ти ш лари , айник,са, о ч и к сув кавзаларига таш лаш лари авж 
олм окда. Вах,оланки, сув \ав за л а р и д а чумилиш , сузиш ма- 
ш кдарини утказиш , к ан ал лар н и «.иргокдарида куёш ван- 
наларини к,абул килиш , ор ган и зм н и чиникдириш мак,сад- 
л ари да кен г куламда ф о й д ал ан и л ад и . Ш унинг учун \а м , 
й и ти л ган ахл атл арн и фак,ат ах л ат таш л ан ад и ган махсус 
ко н тей н ер л ар га, ахлат таш л аш кутиларига таш лаш мак,- 
садга м увоф икдир.
К в а р та л л а р \у д у д л а р и д а ер д а й и ги л и б ётган а х л ат­
л а р н и к у р и б , и р р и г а ц и я ш о х о б ч а л а р и д а г и , т е м и р -б е - 
т о н л и а р и к ч а л а р д а г и а х л а т л а р н и ку р и б , м и н г а ф с у с - 
ки, б ун д ай \о л а т б е ф а р о с а т л и г и м и з , м аъ н ави й каш ш ок,- 
л и г и м и з н а т и ж а с и д и р . Бу э с а и н с о н л а р уч ун ж у д а 
а ч и н а р л и \о л д и р .
Т арихий дадиллардан ал л акач он л ар м аьлум ки, ахдат- 
лар йигилгандан сун гтезд а махсус жойларда зарарсиз \олатга 
келтирилм аса, м икробларнинг, гижжа тухумларининг тар- 
калиш ж ойига айланиш и аник- Ахлатли жойлар касаллик 
м икробларини таркатувчи, кем ирувчи \ай во н л ар, куш лар, 
\аш оратлар ва бошк,аларнинг яш аш ж ойига айланиб колади. 
Бу ута хавфли *олат! Ч унки улар ташк,и м у\итнинг объект- 
ларини: тупрок,, сув, *авони иф лослантириш да катта роль 
уйнайди.
Ахлатлар таркибида озик,-овк,ат чикиндилари ва бош кд- 
лар жуда куп органик м оддаларни ушлагани учун, тез чи- 
рий бош лайди. О кдбатда турли газлар: аммиак, сераводо- 
род, м еркаптан , индол, скатол ва бош кд моддалар пайдо 
булади. Улар, уз навбатида, куланса \и длар билан х,авони
14 — Саломатлик асослари 
209


иф лослантиради. Ахлатлар ёги нгарчилик, сел келиш вакт- 
ларида ер ю засидан ю вилиб, сув \авзалари га оки б тушади 
ва уларни м икроблар, ким ёвий моддалар ва гижжа тухум- 
лари билан зарарлайди. Бундай колатлар одам ларн и н г 
c o f

л игига катта зарар бериш и аник,-
Д ем ак, турар ж ойларининг санитария, экологик жикат- 
д ан о д ам л ар н и н г сокпиги учун то зал и ги н и сакдаш , хона- 
донларда яш овчилар ва турар жойларни бошк,ариш идорала- 
р и нинг зим масида булади. Ш унинг учун \а м улар тула-тукис 
тозалик \о лати н и сакдашга т у ф и д а н -г у ф и жавобсардирлар.
Б унинг учун хужалик ахлатларини уз вактида йигиш ва 
олиб чикиб кетиш , турар ж ойларн и н г ш ароитига караб ало- 
\и д а -а л о \и д а \а л этилиш и зарур. Бунда йил бош ида иш ре- 
ж аси иш лаб чик,иш, режада коммунал хужалик идоралари- 
н и н г те х н и к ан ж о м л ар б и л ан т а ъ м и н л а н г а н л и г и , турар 
ж ой л ар н и н г ободонлаш тирилганлиги, ирригация ш охобча- 
л а р и н и н г а \в о л и , уларнинг сув билан таъ м и н лан ган ли ги , 
ахлатлар олиб бориб таш ланадиган ж ой ларн и н г \о к и м и я т - 
л ар том онидан ан и к жойда таш кил к илинган и , ахлатхона- 
л ар билан турар жойлар уртасидаги м асоф алар, ахлат таш - 
л айдиган автом обилларнинг етарлилиги, уларнинг иш реж а- 
с и , у л ар га л и м и т б и л ан а ж р а т и л а д и г а н ё к и л г и л а р н и н г
етарлилиги кисобга олиниш и ксрак. У нинг устига \ай д о в - 
ч и лар н и н г маънавий баркам оллиги, етуклигига катта ах;ами- 
ят бериш жуда зарур. Негаки, \о зи р ги вактда купчилик \а й -
довчилар орасида ахлатларни ш а \а р , посёлка ва к и ш л о к м а р - 
к а з л а р и д а н у з о к б у л м аган ж о й л а р г а , п а с т к а м , ку зд ан
н а р и р о к ж ойларга таш лаб кетиш 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish