Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

204


IX боб
С О М О М Т У РМ У Ш Т А РЗИ Н И  
Ш А К Л Л А Н Т И РИ Ш Д А ТУРАР Ж О Й Л А Р 
С А Н И ТА РИ Я Х О Л А ТИ Н И Н Г АХАМ ИЯТИ
А \о л и н и н г саломатлиги тупрок, — ер билан чамбарчас 
богланган. Тупрок,, Ер куррасидаги ти ри к ж онларн и н г яш аш
м акони, табиий мулдтда кетаётган модда алм аш иниш жа- 
раёнларида туп ро к д и н г роли жуда катта. Ту прок, катта л а б о ­
р а то р и я , унда тухтовсиз, ута м у р аккаб к и м ё ви й , б и о л о ­
гик, ф и зи к , ф отоким ёвий ж араёнлар содир булади. Тупрок,- 
даги ж араён лар органик м оддаларни парчалаб, н оорган и к 
м оддаларга айлантириб беради. Тупрокда дои м о узини-узи 
тозалаш ж араёни кетади. Жуда куп зарарли ом иллар зарар- 
сиз \о л а т га келади. Ш у билан бир кдгорда, тупрок, тарки би - 
д а жуда куп вируслар, м икроорганизм лар, \аш оратлар , од- 
д ий кужайрали ж ониворлар, гельминт тухумлари ва ж он и - 
ворлар мавжуд. И н со н н и н г хдётий ф аолияти ок,ибати пайдо 
буладиган турли хусусиятларга эга булган ч и ки н ди ларн и н г 
кам м аси ту п р о^кд таш ланади. Ш ун и н г учун *ам, ту п р о к
куп ж и \а тд ан турли юкумли ва ю кумсиз касалликларни кел- 
тириб чикдрувчи табиатнинг асосий ом илларидан бири. Агар 
ту п р о к д а у зи н и -у зи тозалаш ж араён и кетм аган д а, куёш
н ур и н и н г таъсирида патоген м и кроорганизм лар кд ри л м а- 
ганда, тупрок, инсон учун ута хавфли касал таркдтувчи м ан- 
ба булиб к,олар эди.
Т упрокдаги турли ф и зи к, ким ёвий, б и ологи к ж араён - 
л ар н и н г \ам м аси д а ,\авонинг оксигени катта а \а м и я т касб 
этади. Ч унки оксигенсиз у ж араёнларнинг булиш и кд й и н . 
С аб аби , атм осф ера \ав о си билан тупрокдаги \а в о дои м о 
алм аш иниб туради. Тупрок, \аво си н и н г сарфи м икробиоло­
гик ж араёнлар таъсирида, органик м оддаларнинг парчала-
205


ниши окибатида, карбонат ангидрид газининг пайдо булиши 
билан ифлосланган тупрок, оксиген ва микроблар таъсирида 
ахлатлар таркибидаги оксиллар, карбон суапар ва бошкд орга­
ник моддалар минераллаш иб, яъни, органик моддадан ноор- 
ганик моддага айланиб, зарарсиз \олатга келади. Бундай жа- 
раён гигиеник нукгаи назардан катта акамиятга эга. Хулоса 
шуки, тупрок чик.индиларни, зарарли чикинди сувларни, ах- 
лат ва кайвонот дунёси чик,индиларини, гунгларини зарарсиз 
\олатга келтириб, одамларни касалликдан асрайди: Аммо бир 
\о л а т эътиборга оли н м аса, туп р о к н и н г узи м икробларни, 
гельминт тухумларини, зарарли омилларни узига шимиб ка- 
сал таркдтувчи омилга айланиб колиши мумкин. Демак туп- 
рокка ташланадиган ахлатлар микдори маълум бир нормада 
булиш и керак, акс колда, ту п р о к н и н г узини-узи тозалаш
жараёни йу^га чикиб, унинг узи касалланади. Чунки, ^алдан 
ташкдри ифлосланган тупрок, бош ка табиий омилларни за- 
рарлаб, узи ва улар оркали инсон организмини потоген м ик­
роблар билан, зарарли кимёвий моддалар билан захдрлаб, ка- 
сал чикариш и мумкин. И флосланган тупрок куйидаги зан- 
жир оркали, бош ка табиий мукитни, яъни сувни, усимлик 
дунёсини, хдйвонларни, ер ости ва усти сувлар хдвзасини, 
\айвонот дунёсини, атмосфера хдвосини ва бошкдларни за- 
рарлаши мумкин. Бу хрлат куйидагича:
Тупрок; -> одам организм и.
Тупрок, -> су в -» одам.
Тупрок; -к уси м л и к д у н ёси , у л ар н и н г \о с и л и оркали
одам га утади.
Тупрок; -к х,аво -к одам.
Тупрок; -к сув —к балик; -к сунгра одамга утади.
Т упрок —> усимликлар —> \ай в о н л ар —к одам.
Бу занж ирни яна давом эттириш мумкин, уйлаймизки, 
унга \о ж ат йук- Ю корида зи кр кдлинганлардан, хулоса:
1. Тупрок, турли ахлатларнинг маълум меъёрдагисини- 
гина зар арси з колатга к ел ти р и ш и м ум ки н , меъёрдан ор- 
тик;часи тозаланм айди, тупрокушрни булгайли.
2. Тупрок, иф лосланса, у ю кумли ва юкумсиз касаллик- 
ларни тарк,атувчи ом иллардан булиб колади.
206


3. Т упрок, атмосфера \ав о с и н и , о ч и ц ва ер ости сувла- 
р и н и , усим лик дунёсини кдйтадан ифлослантирувчи омил 
ролини уйнайди.
4. Тупрок,, турли моддаларнинг атр о ф -м у\и тд а айланиб 
ю риш ида м у\им роль уйнайди. Т у п р о к \а м табиий, \а м сунъ- 
ий \олатда эпидем ик касалликнинг келиб чик,ишида ва улар- 
н и н г олдини олиш да катта роль уйнайди.
Ш унинг учун \а м а*оли турар ж ой лари н и н г тозалиги- 
ни сакдаш , ахлатларни \а м м а ж ойдан тезли к билан олиб 
чик,иб кетиш . уларни махсус ж ойларда зарарсиз \олатга кел- 
тириш экогигиенанинг асосий талаби.
Гап соклом турмуш тарзини ш акллантириш устида бо- 
рар экан , табиий м у\итни н г тоза булиш и ута зарур.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish