Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Хдво океанининг чиництиришдаги а\амияти



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

7.3.1. Хдво океанининг чиництиришдаги а\амияти
А тм осф ера \а в о с и таб и и й газлар аралаш м аси булиб, 
таркибида оксиген 21 %; азот 78%; карбонат онгидриди 0,03% 
ва инерт газлар, озон 0,94% таш кил к,илади.
Атмосфера \ав о с и , Е рни н г ю крри газли кавати булиб, 
ер юзидаги модда алм аш иниш ж араён ларининг \ам м а жаб- 
\ал ари д а катнаш ади. Н аф ас олиш билан, упка органи оркд- 
ли к,онга утадиган \аводаги оксиген — 20, 94; нафас билан 
кирадиган х,авода С 0 2—0,03, чикддиган \аво д а — 3,4—4,7 %; 
азот микдори кирадиган \ав о д а — 78, чикддиган \авода — 
78,26 %; бош кд газлар 0,94 ва упка оркдли чицадиган \а в о - 
да 0,94 % ни таш кил к,илади.
Хаво таркибидаги газларнинг ф и зи к, кимёвий ва б и о­
логик хусусиятлари куйидагича: атм осф еранинг энг м у\им
таркибий цисми оксиген — 20,94 % парциал босими симоб 
усгуни буйича 160 мм га як,ин. Х аво окси ген и си з нафас
10 — Саломатлик асослари 
145


олувчи ж ониворларга жуда к,ийин, м асалан, инсон хавосиз 
узори билан 2—3—5 дакикд чидаш и м умкин, холос.
О ксиген табиатда кен г таркдлган. О ксиген одам орга- 
низм ида кетаётган асси м и ляц и я ва д и сси м и л яц и я ж араён- 
л ар и н и н г хамма босхичларида фаол кдтнаш ади. И н сон орга- 
низм ида овхат м оддаларининг хайта иш лан и ш и , оксидла- 
н и ш и ва бу ж ар аён лард ан х у вв атн и н г аж рал и б ч и х и ш и
оксигенсиз амалга ош м айди. У тана \ар о р ати н и муътадил 
уш лаб туриш га ёрдам беради.
Агар инсон ор ган и зм и н и н г окси ген б илан таъ м и н л а- 
н иш и бузилса, нафас олиш , ю рак-хон том ир ти зи м и , мар- 
кази й асаб тизим и, ж и гарн и н г, о ш к р зо н -и ч а к ва бошк,а- 
л а р н и н г ф аолияти бузилади, ж иддий узгариш руй бериб, 
хаёт улим билан тугаши мумкин.
Ш унинг учун хам, и н со н н и н г 
с о р л и г и н и
сакдаш мак,- 
садида олиб бориладиган ч и н ихтириш муолажаларида хаво- 
н и н г ахамияти жуда катта.
Х аво организм учун о кси ген н и еткази б берувчи м ан- 
баа булибгина к,олмай б алк и , 
у
о р га н и зм н и н г 
с о р л и г и н и
м у с т а \к а м л а ш , ч и ни к,ти ри ш да ф ао л х а тн а ш а д и ган , эн г 
асоси й ом иллардан бири. К упинча «хаво ванна»ларини ута 
н о зи к ва хавф -хатарсиз муолажа, деб бекорга ай ти ш м ай - 
ди. Ш унинг учун хам, о рган и зм н и умумий чи н и хти ри ш - 
ни хаво ваннасидан бош лаш н и тавси я к,иладилар.
Х ав о в а н н а с и и н с о н о р г а н и з м и г а ута ё х и м л и таъ - 
с и р ку р сатад и , ш у н и н г учун у т и н ч , у зи н и б о с и б о л - 
ган хол атд а я ш ай д и . Ута х у зр ал у вч ан л и к с е к и н -а с т а б о - 
с и л а д и , уй ху н о р м а л л а ш а д и , о р г а н и з м т е т и к л а ш а д и , 
к а й ф и я т то за хавода я х ш и л а н а д и . Х аво в а н н а с и б улса, 
ч и н и х т и р и ш д а о р ган ва т и з и м л а р н и н г иш х о б и л и я т и
о р т и б б о р а д и , о р га н и зм д а ги и с с и к л и к р е ж и м и н и -б о ш - 
хар и ш яхш и л ан ад и .
К ,он-том ир ти зи м и с о в у х р о х хаво в а н н а с и н и олаёт- 
ган д а то р а яд и ва тезд а о л д и н ги хо латга х а й ти б , о р г а ­
н и з м н и н г совухха м о сл а ш и ш и н и ях ш и л ай д и . Х аво б и ­
л а н ч и н и х ти р и л га н д а о р г а н и з м н и н г х ар акатч ан л и ги се-
146


зи л а р л и д а р аж а д а о р т а д и ; ко н т о м и р л а р р е а к ц и я с и кам 
я х ш и л а н а д и .1
А й н и к са , ём ги р ёк к ан д а, м о м акал д и рок , ч а к м о к бул- 
ганда \а в о бор губорлардан холи булади, у ю вилади, чанг- 
л а р , м и к р о о р ган и зм л ар , зарарли газлардан \а в о м усаф ф о 
булади, у си м л и к б арглари ёпиш аётган зарарли м оддалар- 
дан тозалан ади , \а в о д а оксиген м икдори енгил м ан ф и й за- 
р яд га эга булган а э р о и о н л а р м и кд о р и 1 м 3 кавода жуда 
ку п аяд и , и н с о н т о м о н и д а н н а ф а с о л и ш ж уда е н г и л л а - 
ш ад и . Ём гир ут-уланларни, гулларни, д арахтларн и н г шох- 
ш аббалари, тан ал ари н и турли и ф лосли клардан тозалайди, 
улар узига хос табиий ёки м ли \и д л а р н и кавога таратади. 
И н с о н -л ар эса бундан бакрам анд булиб кай ф и ятлари ях ­
ш и л а н а д и , т е т и к л а ш а д и л а р , к у ч л а р и г а куч к у ш и л а д и . 
Т уйиб-туйиб н а-ф ас оладилар. «Тоза \а в о — танга даво» деб 
бекорга айтилм аган. Н аф ас органлари си стем аси н и н г ф ао- 
л и яти яхш иланади. А йникса, н аф ас йуллари касаллигига уч- 
раган ки ш и л ар енгил нафас оладилар. Ч унки, танадаги мод- 
д а а л м а ш и н и ш ж араён лар и , туким а ва куж айраларда ок- 
си д ланиш лар яхш иланади. Умуман, согдик ти к лан а боради, 
сог организм ундан хдм согломлаш ади.
Хуш! \ а в о о кеанидан о рган и зм н и ч и н и кти р и ш д а ни- 
мадан бош лаш керак?
И н со н о р ган и зм и га \а в о о к и м и н и н г таъ си ри кар то- 
м онлам адир. Бу кавони, ^ав0 кароратини, нам ли ги н и , \а в о
Каракат тезлигини \ам д а \авод а енгил ва огир аэрозоллар- 
нинг, чанг ва бош ка губорларнинг кам и ж обий, \а м сал- 
бий таъсирини куз унгимизга келтирамиз. \ а в о турли хил 
ки м ёви й з а \а р л и чанг ва газлар б илан булганганда, улар 
\а м организм га салбий таъсир этиб, кар хил касалликлар- 
ни чакиради.
И н с о н о р га н и зм и н и ч и н и к ти р и ш м ак сад и д а, асо сан
каво карорати таъ сиридан ф о й дал ан и л ад и . Х аво ван н аси
деб атал м и ш м уолаж адан т а н а н и н г кам м а ю заси га таъ си р
'А. П . 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish