Ii. Маъруза ва амалий машғулотларнинг мазмуни


- Мавзу. Сиёсий қарашлар ва таълимотларнинг вужудга келиши ва ривожланиши



Download 36,39 Kb.
bet9/10
Sana25.02.2022
Hajmi36,39 Kb.
#261850
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Фан мазмуни

12- Мавзу. Сиёсий қарашлар ва таълимотларнинг вужудга келиши ва ривожланиши.

Сиёсий қарашлар ва таълимотларнинг шаклланиши. Шарқда сиёсий фикр ва ғоялар. Янги даврда сиёсий қарашлар. XIX аср охири ва ХХ аср бошларида Ғарб ва Шарқдаги сиёсий ғоялар.


Қадимги мисрликлар, хитойликлар, ҳиндлар, бобилликлар, яҳудий, форс, греклар ва римликларнинг қарашларида ер юзидаги тартиб ва тарғиботларни илоҳий куч билан боғлаб тушуниши.
Сиёсий фикр тарихида диний анъаналарнинг энг классик кўриниши. Августин (шимолий Африка, 354 – 430 йиллар)нинг сиёсий назарияси. Христиан черковига хос белгилар. Августин қарашларига Платоннинг икки дунё; Стоикларнинг икки полис тўғрисида, зардуштийларнинг бир - бирига қарама – қарши икки асос (яхшилик ва ёмонлик) тўғрисидаги қарашлари.
Дин давлатдан, мактаб черковдан ажратилиши. Ўзбекистон Республикаси Конституция асосида, дунёвий давлат қуриш вазифалари. Конфуций (э.о. 552/551-479 йиллар) сиёсий қарашларида жамият маъмурий ҳуқуқ (легизм), утилитар – иқтисодий (моизм) усуллар. Қадимги Римда Цицерон ( эр.о. 106 – 43 йиллар) сиёсий қарашлари. Унинг “қонунлар тўғрисида” асарида давлат шакллари тўғрисида, унинг монархия, аристократия ва демократия кўринишларининг яхши томонларини ўзида ифодалаган аралаш идора этиш усули тўғрисида.
Платон (эр.о.427-347й.)давлатни идора этишнинг аристократия (ҳокимиятни қариндош-уруғлар бирга бўлиб олиш) шакли. Унинг бошқа шаклларини: тимократия, олигархиядан демократияга ва демократиядан тиранияга ўтиши мумкин деган фикрни асослаши.
Аристотел (эр.о.384-322й.) давлат шаклини тўғри ва нотўғри шаклларга бўлиши. Тўғри шаклига монархия, аристократия ва политияни, нотўғри шаклига эса травия, олигархия ва демократияни киритиши.
Форобийнинг (873-950й.) “Фозил одамлар шаҳри” асарида адолатли жамиятга эришиш йўллари, “Фозил шаҳар ҳокимининг фазилатлари” тўғрисидаги фикр ва мулоҳазалари, давлат ҳокимияти ва бошқарувчи кадрларни танлаш ва жойига қўйиш билан боғлиқ бўлган ғоялари бугунги кунда ҳам миллий кадрлар тайёрлаш дастурини амалга ошириш ва мувофиқлаштиришда муҳим манба сифатида хизмат қилиши.
А.Навоий (1441-1501й.) сиёсий ғояларини “Садди Искандарий” достонида асослаб берганлиги. Ижтимоий адолатли тузум ғояси ва унинг моҳияти.
19 - асрнинг охири ва 20- асрнинг бошларида Шарқ мутафаккирлари сиёсий қарашларининг миллий озодлик ғоялари билан боғлиқлиги.



Download 36,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish