If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

Поршенли насосларнинг турлари. 
В ал ни н г а й л а н и ш сонига 
кура поршенли н а с о с ла р уч тург а булинади: секин и шл ай ди га н
(40— 60 ай л / м и н) ; н ормал и шл а й ди г а н (« = 6 0 — 120 а й л / м и н ) ;
тез и шл ай д и г ан
( я = 1 2 0 — 180 айл 
мин ва ундан куп). Иш 
унумдорлигининг к и йма т и га кура поршенли насос ла р уч хил 
булади: кичик ( ( 2 < 1 5 м3/ соат ) ; урт а ((3 = 1 5 - ^ 6 0 м3/ со ат );
к а тта ( 6 0 < ^ < 150 м3/ со ат) . Бо симнинг к и йма т и га кура х ам 
поршенли насослар уч тург а булинади: п аст босимли 
( Р
< 1 МПа ) ;
урт ач а босимли 
( Р — \ - r - 2
МПа ) ; юкори босимли 
( Р > 2
М Па ) .
Насоснинг иш унум дорли ги . 
Поршен ни н г бир м а рт а бориб 
келиш вакти бирлиги ичида насос у з ат иб берган суюк лик микдори 
порш ен ли н а со сн и н г иш у н у м д о р л и г и ёки, бошщача айтганда,
узатилиши
дейилади.
Бир т ом о нл ам а и шл ай д и г ан поршенли насоснинг у р та ч а
н азари й иш унумдорлиги ( ф , м3/ с ) куйида ги т е нг л а ма б ил ан 
аникланади:
<3 = Р - 5 п ,
(5.20)
бу ерда Т7 — поршеннинг (ёки п лун же рни н г ) к у н д а л а н г кесим 
юзаси, м2; 5 — поршен йули, м; 
п
— кривошип — ша ту нл и меха- 
низмнинг а й л а н и ш частотаси, а й л / с .
Ик ки т о мо н л а ма и шл а й ди га н поршенли насоснинг у р та ч а
наз а р и й иш унумдорлиги:
<Э = [ Р 5 + ( Р - П З ] п = ( 2 Р - П 8 п ,
бу ерда / — шток к у н да л ан г кесимининг юзаси, м2.
Шток к у н д а л а н г кесимининг юзаси 2Т7 га нис ба тан анча 
кичиклигини хисобга олиб, куйида г и т е н г л а ма ни ёзиш мумкин:
(5.21)
Поршен ли насоснинг х ак ик ий иш унумдорлиги () х н аз а р ий иш 
у ну мд орли кк а нисбатан кам булади. Оддий бир боскичли 
поршенли насос учун:
(5.22)
бу ерда г)„ — у з а т иш коэффициенти.
Узатиш коэффициенти суюкликнинг насосдан к л а п а н л а р ва 
бо шка зи чмас ж о й л а р о р к а ли сизиб чикишини, шунингдек
к а м е р а г а х а й д а л а ё т г а н суюклик б илан х ав о утиб, унинг тулдири-
106


лишини ка ма й т и р ишни хисобга олади. Бу коэффициентнинг 
ки й мати урта х,исобда 0,8-4-0,9 о р ал иг ид а узг ар а ди .
Икки боскичли поршенли насос учун:
)0Р$п.
(5.23)
Куп боскичли н а с о с ла р учун:
() х = гг)в^5 л . 
(5.24)
Агар в ал нинг а й ла н иш ч астотаси а й л / м и н буйича берилган 
булса, у холда:
(?х = 60 
ЩиРБп.
(5.25)
Поршенли насослар куйидаги а ф з а л л и к л а р г а эга: иш унумдор- 
лиги ю з а г а ч ик аётг а н босимга боглик эмас; юкори босимда 
и шл аши мумкин; оз ми кд ор д аг и су юк ли кл ар ни ка тта босим билан 
уз ати ш имконияти бор; фойда ли иш 
коэ ффициента юкори 
(0,6-4-0,9).
Шу билан бирга поршенли насо с ла р айрим к а мч ил и к л а р г а хам 
эга: к о н с т р у к ц и я м купол ва куп жойни э г а лл а йд и. Поршеннинг 
и л г а р и л а м а ка йт м а х а р а к а т и с а б а б л и огир фу нд а ме н т т а л а б
килади; ремонт т а л а б килувчи бир неча к л а п а н л а р н и н г булишли- 
гн; суриш ва узатиш ж а р а ё н л а р и бир меъёрда бормайди.
5. 5-§. БОШК. А Т У Р Д А Г И Н А С О С Л А Р
И ш л а б ч ик ар ишд а с у юк ли кл а р н и узатиш учун м а р к а з д а н
кочма ва поршенли н а с о с ла рд а н т а ш к а р и махсус н ас о сл а р хам 
и шл ат и ла д и. Махсус н а с ос ла р ковушоМ'иги юкори булган, жуда 
и фл осл ан ган , чукур к у д ук д аг и суюк ли кл ар ни узати ш учун 
к у л ла ни ла ди .
Махсус н ас о с ла р 
сифатида 
роторли (тишли, 
п ла с т и на л и, винтли), у юрма ли , окимли, п ропе лле рли насослар,
э р л и ф т л а р ва м он т е ж юл а р и шл а т и л а д и.
К,овушоклиги ж у д а юкори, и флосланг ан ва у з а т и л иши кийин 
булган суюк ли кл а р ни узатиш учун роторли н ас о сл а рд а н фойда ла- 
нилади. Бу насосларда суюклик айлаиувчи ме ханизмлар х а р а к а т и
воситасида узатилади. Роторли насос ла р поршенли н ас ос ла р д а н
к л а п а н ва хаво к а л п о к ч а л а р и н и н г йуклиги билан ф а р к л ан а д и .

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish