I-мавзу. Бухгалтерия ќисобининг консептуал асослари ва уни ташкил šилишнинг умумий


капитал = активлар – мажбуриятлар



Download 230 Kb.
bet9/14
Sana03.06.2022
Hajmi230 Kb.
#631592
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
01-MAVZU-K

капитал = активлар – мажбуриятлар
Капитал активлар билан ажбуриятлар œртасидаги фарšка тенг бœлганлиги сабабли баъзида капиталнинг šолдиђи активга тенг дейишади. Бухгалтерия ќисобини юритишнинг энг асосий принципи бœлган баланслаштириш принципидан ашšари, 1996 йилнинг 30 августида šабул šилинган Œзбекистон Республикасининг "Бухгалтерия ќисоби тœђрисидаги Šонун"га кœра уйидаги асосий принциплар киритилган:

  • бухгалтерия ќисобини икки ёклама ёзув усули билан юритиш;

  • узлуксизлик;

  • хœжалик муомалаларини, актив ва пассивларни пулда баќолаш;

  • ишончлилик;

  • ќисоблаш;

  • узоšни кœриш (эќтиёкорлик);

  • мазмуннинг шаклдан усливорлиги;

  • кœрсаткичларнинг олиштирувчанлиги;

  • молиявий ќисоботнинг холислиги (нейтраллиги);

  • ќисобот давридаги даромад ва харажатларнинг бир бирига тœђри келиши;

  • актив ва мажбуриятларни бохолашнинг ќаšиšийлиги.

Юšорида келтирилган принципларнинг šœпчилиги илгари маъмурий šтисодиёт шароитида ишлаган бугалтерлар учунянгиликдир. Лекин уларнинг баъзилари, биринчи šарашда та ниш šœринса ќам, бозор šтисодиёти шароитида бутунлай бошšа маънога эга.
Бухгалтерия ќисобининг икки ёšлама ёзув усули билан юри тиш ринципи ёки ќисобнинг иккиламчилик концепцияси, бух галтерия ќисобининг назарияси курсидан бизга маълум. бœлган иккиёšлама ёзув тамаси ќисобнинг иккиламчилик концепциясининг амалий гавдаланиши ёки œлланилиши усулидир. Маълумки субъектнинг иšтисодий ресурслари активлар дебаталади. Пассивлар œз навбатида икки турга бœлинади: мажбурият лар, яъни кредиторлар (фирма эгаларидан ташšари, ќар šандай юридик ва жисмоний шахслар)нинг талаблари ва мулк эгала рининг апитали, яъни субъект эгаларининг талаблари. Акция дорлик субъектлари эгаларининг капитали одатда акциядор лик капитали деб номланади. убъектнинг ќамма активлариёки унинг эгалари ёки кредиторлар томонидан талаб šилиб олиниши мумкинлиги ва бу даъволарнинг умумий суммаси та лаб šилинаётган активлар суммасидан ошмаслиги сабабли активлар ва пассивлар тенг бœлади. Мана шу асосий бухгалтерия генгламаси шакли ќисобнинг иккиламчилиги консепсиясини ифодалайди. Бухгалтерия исобининг барча тадбирлари асосан шу тенгламадан келиб чиšиб, у šуйидагича ифодаланади:

Download 230 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish