I булим. Ахборот тизимлари ва технологияларини миллий ифтисодда 1уллаш асослари



Download 0,67 Mb.
bet12/29
Sana28.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#473731
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   29
Bog'liq
I булим

Учинчи йуналиш — автоматлаштирилган усулда турли даражадаги вазифаларни хал этиш моделлари, алгоритмлари, тартиби, технологиясини ишлаб чинш ва ташкил килишдир. Информатиканинг бу булими хозирда к;ишлок хужалиги сохасида ута М ва долзарб саналади.
Информатиканинг моддий-техник базаси бошкарув фаолиятининг турли сохаси ва даражаларида ишлаётган мутахассислар учун автоматлаштирилган иш жойларидан кенг фойдаланиш имконини беради ва шунингдек, эксперт — профессионал (эксперт тизими) даражасида карор кабул килишга кодир булган ихтисослаштирилган предмет сохасида х;исоблаш тизимини ва ахборот-коммуникация тармогини яратиш имкони юзага келади.
Ахборотни кодлашгириш. Ахборотни хабарга айлантириш усулларидан бири — уни моддий ташувчи воситасига ёзишдир. Бундай ёзиш жараёни кодлаштириш, деб юритилади.
Агар компьютер техникасидан фойдаланиш учун мулжалланган моддий ташувчилардан фойдаланилса, у голда маълумотлар билан ишлашга тенгри келади. Бу холда ахборотни сакдаш, кайта ишлаш, узатиш ва киритишни автоматлаштириш максадида уларни шартли белгиларга айлантириш ахборотларни кодлашитриияи англатади.
Маълумотлар. Ахборот истеъмолчига етиб боргунча бир катор узгаришларга учрайди. Оралик боскичларда хабарнинг мохиятига кура хусусияти иккинчи даражага тушиб колади, натижада «ахборот» тушунчаси нисбатан чекланган «маълумотлар» тушунчаси билан алмаштирилади. Кунинг учун хам маълумотларни ахборотнинг компьютердаги тасвири деб айтиш мумкин.
Маълумотлар бир-бири билан узаро богланган далил ва ракамлар, фикрлар тупламини ифодалайди. Ахборот ва маълумотлар уртасидаги фарк таъкидланмайдиган полларда улар аноним сифатида ишлатилади.
Хужжат, хужжат айланиши, Ахборот тизими доирасида хар кандай ташкилот хужжат ва хужжат айланиши ишига дуч келади. Хужжат — бу маълум бир коидаra кура расмийлаштирилган, белгиланган тартибда тасдикланган когоз, овоз ёки электрон шаклдаги ахборот хабаридир.хужжат айланшии — хужжатларни яратиш, изохлаш, узатиш, кабул к;илиш ва архивлаштириш, шунингдек уларнинг ижросини назорат килиш хамда уларни рухсатсиз фойдаланишдан химоялаш тизимидир.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish