I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet58/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)

0 B) +1 C) +3 D) +2

  1. Таркиби K2Cr2O7 булган молекуладаги элементларнинг валентлиги ва оксидланиш даражаси ёзилган каторни топинг.

  1. 1,3,2; +1,-3,-2

  2. 2,6,2; +2,+2,-2

  3. 1,2,2; +1,+3,-2

  4. 1,6,2; +1,+6,-2

  1. Аммоний сульфат таркибидаги азотнинг валентлиги ва оксидланиш даражасини курсатинг.

  1. 3,-4 B) 4,-4 C) 3,-3 D)4,-3

  1. Галогенлар учун (фтордан ташкари) кайси оксидланиш даражалари мавжуд?

  1. +1,+3,+5 B) -1,+1,+3,+5,+7 C) -1,+3,+5, + 7 D) +1,+5, + 7

  1. Бирикмаларни хлор атомининг оксидланиш даражаси камайиб бориш тартибида жойлаштиринг.

  1. HClO; 2) NaClO3; 3) Cl; 4) SOCl2; 5) KCIO4;

  1. Mg(ClO:)2

  1. 1.4.3.6.2.5

  2. 4.3.1.6.2.5

  3. 5.2.6.1.3.4

  4. 5.6.4.2.3.1

  1. ^айси моддалар молекуласида марказий атомнинг оксидланиш даражаси каттарок?

  1. CaCrO4; 2) NH4NO3; 3) K3[Fe(CN)eJ;

  1. Fe2(SO4)3; 5) [Ag(NH2)2]OH; 6) Mn[PtF6]

  1. 1.4 B) 1.2 C) 4.6 D) 1.3








  1. Оксидланиш даражаси ва валентлиги бир хил булмаган атомлари булган молекулаларни танланг.

  1. NHs; 2)SiO2; 3)CO2; 4)НзР04; 5)NHCl; 6)C2H6; 7)CO; 8)H2SO4; 9)N2O; 10)HNOs

  1. 2, 5, 6, 9, 10

  2. 5, 6, 7, 9, 10

  3. 1, 5, 7, 8, 9

  4. 3, 4, 5, 6, 7

  1. ^уйидаги бирикмаларнинг кайси бирларида азотнинг оксидланиш даражаси мусбат кийматга эга?

  1. литий нитрид; 2) барий нитрид;

  1. азот (II) оксид; 4) аммиак;

  1. нитрит кислота; 6) азот (V) оксид;

  1. 3,5,6 B) 1,2,6 C) 2,4,6 D) 1,3,5

  1. H2C2O4 ва NaSCN да углероднинг оксидланиш даражасини аникланг.

  1. +3,+4B)+2,+4 C)+4,+4 D) +3,+3

  1. [BH4] ионида B атомининг валентлиги, оксидланиш даражаси ва гибридланиш турини аникланг.

  1. 4; +3 ва sp3

  2. 3; +3 ва sp2

  3. 4; -3 ва sp3

  4. 3; -3 ва sp

  1. Хлорит кислотадаги марказий атомнинг оксидланиш даражасини ва гибридланиш х,олатини аникланг.

  1. sp3; +3 B)sp2, +3 C) sp, +2 D)sp3, +2

  1. Азотнинг оксидланиш даражаси ортиб борадиган каторни курсатинг.

  1. NO, NO2, NH3

  2. NH3, HNO3, hno2

  3. NH3, NO, HNO3

  4. KNO3, KNO2, NO2

  1. Молекула таркибидаги атомларнинг валентлиги билан оксидланиш даражаси бир хил кийматга эга булмаган моддалар сони нечта?

  1. NH4NO3; 2) O2; 3) H2O2;

  1. CHCh; 5) F2O; 6) CO; 7) NH3;

8) H3PO4; 9) CH12O6;

  1. 6 B) 5 C) 4 D) 7

  1. ^уйидаги ионлар [H30]+ ва [H2F]+ нинг марказий атомлари учун валентлик ва оксидланиш даражасини курсатинг.

  1. 2; 2) 3; 3) 1; 4) -2; 5) -3; 6) -1;

  1. 2,5 ва 3,6

  2. 1,5 ва 1,6

  3. 2,4 ва 1,6

  4. 2,4 ва 3,6






  1. Э3+ (...4s24p2) х,осил килган элементнинг энг паст ва энг юкори оксидланиш даражасини топинг.

  2. -1, +7B) -2, +6 C) -3, +5 D) -4, +4

  3. Кислороднинг минимал ва максимал оксидланиш даражаси, максимал валентлиги намоён килиш имконияти курсатилган жавобни белгиланг.

  4. -2,2,2 B) -2,2,3 C) -2,2,4 D) -1,1,2

  5. Дихромат анионидаги хромнинг оксидланиш даражасини топинг.

  6. +7B) +6 C) +4 D) +3

  7. Фтор, олтингугурт, мишьяк кандай энг паст ва энг юкори оксидланиш даражасини намоён килиши мумкин?

  8. -1,-2,-3 ва + 7, + 6,+5

  9. +7, + 6,+5 ва -1,-2,-3

  10. -1,0,-3 ва +5+4+3

  11. -1,-2,-3 ва 0+6+5

  12. Турнбул куки Fe3[Fe(CN)6]2 да темирнинг оксидланиш даражалари кетма - кетлиги кандай?

  13. +3, +2 B)+3, +3C)+2, +3 D) +2, +2

  14. ^айси бирикмада углероднинг оксидланиш даражаси энг кичик?

  15. углерод тетрахлорид

  16. метанол

  17. сирка кислота

  18. метан

  19. ^уйидаги бирикмалар: H4P207; PH4Cl; PCl3; Ba3P2; K3P04; PH3; таркибидаги фосфорнинг оксидланиш даражаларини х,исобланг.

  20. -5;-3;+3;-3;+5;-3

  21. +5;-3;+3;-3;+5;-3

  22. +5+3+3+3+5+3

  23. -5;-3;-3;-3;+5;+3

  24. 3-хлорбензой кислота ва мис (II) гидрокарбонатдаги барча углероднинг жами оксидланиш даражаси йигиндиси нечага тенг?

  25. +7 B) +8 C) +6 D) +10

  26. Аммоний цианат анионидаги ва дициан таркибидаги азотнинг валентлиги ва оксидланиш даражасини аникланг.

  27. 4,3 ва -3,-3

  28. 3,4 ва -3,-3

  29. 2,4 ва +3+5

  30. 3,5 ва -3,+5

  31. Аммоний цианат анионидаги ва дициан таркибидаги углероднинг оксидланиш даражасини ва валентлигини топинг.

  32. +3,4 ва +2,4

  33. +3,4 ва +3,3

  34. +2,3 ва +2,2








  1. +4,4 ва +3,3

  1. [BeF3] ва [Be(H2O)4]2+ ионларидаги марказий атомнинг валентлиги ва оксидланиш даражасини аник;ланг.

  1. 3,4 ва +2,+2

  2. 3,3 ва +3,+3

  3. 2,3 ва -3,-3

  4. 2,4 ва -2,-2

  1. Калий гексацианотемир (III) таркибидаги марказий ионнинг гибридланиш тури, оксидланиш даражаси, координацион сонини аник;ланг.

  1. sp3, +3; 6

  2. sp2, +2; 7

  3. sp, +2; 5

  4. sp3d2, +3; 6

  1. ^айси модда таркибидаги элементнинг валентлиги (III) га, оксидланиш даражаси нол(0) га тенг?

A) водород B) хлор C) азот D) кислород

  1. ^узголган х,олатда бром атомининг d- погоначасидаги электронлар сони нечта?

A) 3 B) 1 C) 2 D) 10

  1. Glyukoza molekulasidagi oltinchi uglerod atomining oksidlanish darajasini toping.

A) -2 B) -1 C) +2 D) +1

  1. Glyukon kislota molekulasidagi uglerod alomlarining oksidlanish darajasi yig'indisini toping.

A) 0 B) -6 C) +2 D) +1

  1. Etilenglikol molekulasidagi uglerod atomlarining oksidlanish darajalari yig'indisini toping.

A) -3 B) -4 C) 0 D) -2

  1. Quyidagi birikmalardan tarkibidagi azotning oksidlanish darajasi va valentligi bir xil (absolut qiymati) bo'lmaganlarini tanlang.

  1. ammoniy nitrat;

  2. ammoniy gidroksid; 3) mochevina;

  1. gidrazin; 5) kalsiy nitrid; 6) nitrit kislota.

A) 3, 5 B) 3, 5, 6 C) 1, 4 D) 1, 2, 4

  1. Glitserin molekulasidagi uglerod atomlarining oksidlanish darajalari yig'indisini toping.

A) -3 B) -5 C) -4 D) -2
Комплекс бирикмаларда оксидланиш
даражаси ва координацион сони


  1. Турнбул кукидаги (Fe3[Fe(CN)6]2) темир ионларнинг оксидланиш даражасини курсатинг.

А)+3,+3 B)+2;+3 C)+4;+3 D)+2;+2

  1. [Pt(NH3)4Cl2]Cl2; H2[BeF4] birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.






  1. +4, 6; +2, 4 B) +4,-6; +4, 4 C) +2, 6; +4, 4 D) +6, 6; +4, 5

  1. [Cr(H2O)5Cl]Cl2; K3[Fe(CN)6] birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.

  1. +3, 6; +3, 6 B) +3, 6; +2, 6

C) +1,5; +4, 6 D) +5, 6; +6, 6

  1. [Pt(NH3)2Cl4]; K4[Fe(CN)6] birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.

  1. +2, 4; +3, 5 B) +4, 6; +2, 6 C) +6, 5; +3, 6 D) +4, 5; +4, 6

  1. [Pt(NH3)5Cl]Cl3; H[PF6] birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.

  1. +4, 5; +5, 5 B) +4, 6; +6, 6 C) +4, 6; +5, 6 D) + 6, 6; +6, 5

  1. [Cr(H2O)5Cl]Cl2; K3[Fe(CN)6]

birikmalaridan markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatlari yig’indisini aniqlang.

  1. +6; 12; B) +3; 6 C) +6; 8 D) +5; 6

  1. [Pt(NH3)3Cl3]Cl; H2[SiF6] birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqiang.

  1. +3, 5;+2, 4 B) +4, 6;+4, 6 C) +4, 6; +6, 6 D) +5, 5; +4, 6

  1. [Cr(H2O)4Cl2]Cl; Fe3[Fe(CN)6]2

birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.

  1. +3, 6; +2, 6 B) +1, 6; +2, 6

C) +4, 6; +4, 6 D) +3, 6; +3, 6

  1. [Cu(H2O)4]SO4* H2O; [Ni(NH3)6]Cl2

birikmalaridagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aiqlanlang.

  1. +2, 4; +2, 6 B) -1, 6; +4,. 6 C) +4, 6; +4, 6 D) +5, 5; +4, 6

  1. Fe3[Fe(CN)6]2 molekulasidagi markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinasion qiymatini aniqlang.

  1. +2; 6 B) +3;6 C) +4; 6 D) +5; 6

  1. Qizil qon tuzidagi (K3[Fe(CN)6]) markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinatsion son qiymatini aniqlang.

  1. +3; 4 B) +3; 5 C) +3; 6 D) +2; 6

  1. Sariq qon tuzidagi K4[Fe(CN)6] markaziy atomning oksidlanish darajasi va koordinasion son qiymatini aniqlang.

  1. +3; 4 B) +3; 5 C) +3; 6 D) +2; 6

  1. БОБ КИМЁВИЙ РЕАКЦИЯ ТЕЗЛИГИ ВА КИМЁВИЙ МУВОЗАНА Т









  1. Download 1,55 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish