I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet21/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)

водород, 2,7

  • кислород, 0,32

    1. Тенг хажмли иккита колбанинг бирини бензол иккинчисини сув билан тулдиришга 5,54*1023 бензол ва 27,09*1023 сув молекулалари сарфланса, бензолнинг зичлигини (г/мл) хисобланг.

    А) 0,88 B) 0,65 C) 0,72 D) 0,93

    1. 38 мл водород билан кислород аралашмаси портлатилгандан сунг 4,4 мл кислород ортиб колди. Бошлангич аралашмадаги кислороднинг хажмини (мл, н.ш.) аникланг.

    А) 18 B)15,6 C)18,8 D)16,8

    1. Нормал шароитда 1л газ 1,25 г массага эга булса, унинг моляр массаси канча булади?

    А) 2,5 B) 22,4 C) 14 D)28

    1. 34 г водород ва кислороддан иборат аралашмадаги кислороднинг массасини (г) хисобланг. Аралашмадаги водороднинг хджмий улуши 68% га тенг.

    А) 29,92 B) 10,88 C) 44,8 D) 23,12

    1. 150 мл (н.ш.) кислород ва водород аралашмаси портлатилгандан сунг 60 мл (н.ш) кислород ортиб колган булса, бошлангич аралашмадаги водороднинг хажмий улушини(%) хисобланг.

    А) 40 B) 60 C) 35 D) 20

    1. Ис гази ва водороддан иборат 16,8 л (н.ш.) газлар аралашмасини ёндириш учун зарур буладиган хаво хажмини (л, н ш.) хисобланг.

    (ф(О2) = 0,20)
    А) 16,8 B) 42 C) 54 D) 22,4

    1. Тенг хажмли иккита колбанинг бирини

    толуол, иккинчисини сув билан тулдиришга 25,3*1022 толуол ва 15, 05*1023 сув
    молекулалари сарфланса, толуолнинг зичлигини (г/мл) хисобланг.
    А) 0,86 B) 0,50 C) 0,67 D) 0,73

    1. Газлар аралашмасининг 16% и этан ва 84% и хаво булса (хажм буйича), аралашманинг азотга нисбатан зичлигини топинг.

    А) 3,84B) 0,92 C) 1,04 D)0,58

    1. Берилган аралашмада гелий ва кислороднинг хажмлари тенг булса, унинг водородга нисбатан зичлигини аникланг

    А)9 B)1,24 C)6 D)12






    1. Хлор ва азотдан иборат 3000 мл (н.ш.) аралашма калий йодид эритмаси оркали утказилганда 17,78 г кристалл модда ажралди. Аралашмадаги азотнинг хажмини (мл) хисобланг.

    А) 1898 B)1568 C)1327 D) 1432

    1. Х,ажми 2,24 л (н.ш.) булган СО ва СО2 аралашмаси ёниши натижасида хосил булган газни 7,4 г сундирилган охакли эритма оркали утказилганда хосил булган чукма микдорини (г) хисобланг.

    1. 10 B) 5 C) 0,1 D) 1,5

    1. Оддий ва огир сув аралашмасидаги кислороднинг масса улуши 86%. Огир сувнинг масса улушини (%) топинг.

    А) 30,5 В) 32,6 С) 31,5 D) 33,5 Е) 34,5

    1. Х,аво ва кислород аралашмасидаги кислороднинг хажмий улуши 80% булиши учун хаво ва кислородни кандай хажмий нисбатда олиш керак? (О2)=0,2.

    А) 1:4 В) 1:2 С) 1:3 D) 1:1

    1. Х,аво ва азот аралашмасидаги азотнинг хажмий улуши 85% булиши учун хаво ва азотни кандай хажмий нисбатда олиш керак? ф№)=0,75

    А) 1,5:1 В) 2:1 С) 2,5:1 D) 1:1

    1. Geliyga nisbatan zichligi 7 va 8 bo'lgan moddalarni ko'rsating.

    1. uglerod (II) oksid; 2) azot (II) oksid;

    1. azot; 4) ammiak; 5) uglerod (IV) oksid;

    1. azot (IV) oksid; 7) kislorod.

    1. 3,5,7 8)1,3,7 C) 1,3,5 D) 2,4,6

    1. Azot va vodoroddan iborat aralashmadagi azotning hajmiy ulushi 10,5% bo'lsa 25 g shunday aralashmadagi vodorodning massasini (g) hisoblang


    1. Download 1,55 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   195




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish